Bosni i Hercegovini može da se desi Grčka

BiH ispoljava gotovo sve one slabosti koje su Grčku dovele do ivice bankrota. Zbog političkih nesuglasica oko formiranja vlasti, zemlja je na privremenom finansiranju, a prezaduženi bosanskohercegovački entiteti imaju nerealne budžete i preveliku javnu potrošnju. Štrajkovi i protesti radnika u ovoj zemlji su svakodnevnica, a analitičari upozoravaju da bi moglo doći i do socijalnih nemira.

„Valuta u BiH (Konvertibilna marka – KM) vezana je za evro, pa se poremećaji u evrozoni i promena kursa evropske valute osećaju i u ovoj zemlji“, kaže profesorka na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu Azra Hadžiahmetović. „Očekujem pooštrene uslove kreditiranja, ali i mogućnost da eventualnom promenom vrednosti evra bude promenjena i vrednost KM, odnosno naših izvozno-uvoznih dobara. Kriza u evrozoni može ojačati one snage u EU koje apostrofiraju pitanje kapaciteta EU za dalje proširenje“, ističe Azra Hadžiahmetović.

Privreda BiH zavisi od članica evrozone?

Predsednik Privredne komore Federacije BiH Jago Lasić podseća da su zemlje članice evrozone najznačajniji spoljnotrgovinski partneri BiH. „U slučaju ponovne recesije i pada proizvodnje u zemljama evrozone, posebno u Austriji i Nemačkoj, privreda u BiH će se naći u krizi jer najveći deo svoje proizvodnje izvozi na ta tržišta što bi se odmah reflektovalo na proizvodnju u našoj zemlji“, kaže Lasić. No, ekonomiste u BiH ne brine samo deficit u trgovinskoj razmjeni. „U javnoj upravi, administraciji, obrazovanju i zdravstvu više je zaposlenih nego u prerađivačkoj industriji“, upozorava Lasić.

Predsedavajući Veća ministara u tehničkom mandatu Nikola Špirić smatra da će kriza evropskih banaka uzdrmati složenu ekonomsku situaciju u BiH. „Mislim da članice evrozone treba da preduzmu sve da se spase evro kao valuta, jer bi to pomoglo i zemljama koje su izvan evrozone“, ističe Špirić. Analitičari tvrde da je izvesna posledica dužničke krize recesija, ne samo u članicama evrozone, već i van granica evropskog kontinenta. Također ističu da, bez drastičnih promena u ekonomskoj politici, BiH ne može sama odgovoriti ovim izazovima.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odg. urednik: Nemanja Rujević