Bosanski muslimani protiv salafista | Evropa | DW | 12.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bosanski muslimani protiv salafista

Imidž islama u svetu nije nikada bio lošiji. Nakon nereda u Kelnu i sukoba huligana sa policijom, nedavno je više hiljada muslimana u Nemačkoj demonstriralo protiv mržnje i nasilja, među njima i muslimani iz BiH.

Muslimani u Nemačkoj ogradili su se od onih koji u ime Alaha ubijaju i vrše nasilje. Muslimani iz Bosne i Hercegovine koji žive u Nemačkoj, takođe su se uključili u tu akciju. „Islamska zajednica Bošnjaka u Nemačkoj (IZBNJ), prvenstveno kroz versko obrazovanje dece i omladine, ali i kroz mere obrazovanja odraslih osoba, prenosi islamsko učenje i podučava suštinskim islamskim principima kao i ispravnom razumevanju vere“, kaže Edin Atlagić, predsednik Islamske zajednice Bošnjaka u Nemačkoj.

Edin Atlagic, Vorstandsvorsitzender der Islamischen Gemeinschaft der Bosniaken in Deutschland

Edin Atlagić: Radikalne grupacije takva dela mogu da čine samo i isključivo u svoje ime, a nikako u ime vere i muslimana generalno

Nemački Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka procenjuje da se više od 6.300, pre svega mlađih osoba, u poslednje vreme priključilo salafističkoj sceni u Nemačkoj. „Mišljenja sam da današnji militantni neosalafisti nisu salafisti, niti vehabije. Oni potpadaju pod klasični islamski pojam haridžije (doslovno oni koji su se izdvojili)“, kaže prof. Mustafa Hadžić, imam u džematu Bon i drugi potpredsednik u Centralnom veću muslimana Nemačke.

Hadžić objašnjava da su se oni izdvojili iz muslimanske Zajednice – Ummeta, i izašli iz okvira klasičnog i opšteprihvatljivog islamskog učenja. „Nekorektno je i vrlo površno povezivati islam sa nasiljem, terorizmom i ekstremizmom. Izvori islama ni na jednoj stranici, ni u jednom retku, ne pozivaju na zlo, nasilje i teror – naprotiv. Mi u Islamskoj zajednici, ali i muslimani generalno, pomalo smo umorni od pravdanja za tuđe grehe i tuđa zla“, kaže Atlagić.

Povezivanje islama sa ekstremizmom i nasiljem

Od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku i Vašingtonu, mnogi u zapadnim zemljama islam povezuju sa ekstremizom i nasiljem. Muslimani u Nemačkoj i Evropi bi od bosanskohercegovačkih muslimana mogli mnogo da nauče, izjavio je prof. dr Bulent Ucar, šef katedre za islamsku religijsku pedagogiju na Univerzitetu Osnabrik u jednom od intervjuua za Dojče vele i objasnio: „Autentična islamska teologija koja se primenjuje u Bosni i Hercegovini najbolji je primer onog što nam je potrebno u Nemačkoj. Mislim da su u BiH autentični muslimani i islamska teologija koji poštuju tradiciju i demokraciju. Na taj način mora se razvijati i islamska teologija u Nemačkoj“.

Aktionstag der deutschen Muslime 19.9.2014 Muslime gegen Hass

Poznato je da je nedostatak obrazovanja najveći problem koji se javlja prilikom radikalizacije muslimana

„Bošnjaci kao autohtoni evropski muslimani, na osnovu svog 600-godišnjeg iskustva multikulturalnog i multireligioznog suživota, više svojim delima u bazi nego li teoretskim, političkim nastupima u medijima i različitim forumima, dokazuju da je islam vera mira i suživota. Nesporno je da ima muslimana koji su skloni ekstremizmu i nasilju, kao i kod pripadnika svih drugih religija i ideoloških pravaca, ali su oni manjina. Smatram da ta većina muslimana mora češće i snažnije da podiže svoj glas protiv nasilja, genocida i varvarstava u ime islama i muslimana“, kaže prof. Hadžić, asistent i doktorant na Centru za islamsku teologiju na Univerzitetu u Minsteru.

Integrisani muslimani

Prema rečima Edina Atlagića, predsednika Islamske zajednice Bošnjaka u Nemačkoj, apsolutna većina muslimana na razne načine daje veliki doprinos široj društvenoj zajednici. „Nekoliko miliona muslimana živi u Nemačkoj. Oni su pre svega lojalni i vredni građani, radnici, poreski obaveznici, privrednici, studenti, učenici – zatim brižni roditelji koji vode brigu o vaspitanju i obrazovanju svoje dece. Na taj način oni svojoj deci obezbeđuju perspektivu i doprinose prosperitetu ovog društva. Ta činjenica se, nažalost, često potiskuje“, kaže Atlagić.

I on i Hadžić, koji je oko deset godina bio imam u Kelnu, navode da, kada se govori o salafistima, treba imati na umu da se govori o nekoliko hiljada ljudi, dok tzv. tvrdi koren čini svega njih nekoliko stotina. „Svedoci smo nažalost, da ta zaista pregledna grupa i njihovo destruktivno delovanje, dominira u javnom mnjenju. Zabrinjavajuća je činjenica za sve nas da te grupacije beleže porast“, kaže Atlagić. „Ukoliko oblikujemo profil salafiste videćemo da se u 99 odsto slučajeva radi o osobama koje nisu prošle proces islamske edukacije kroz zvanične institucije Islamske zajednice, bez obzira na to da li se radi o matičnim muslimanskim zemljama ili našoj dijaspori“, navodi Hadžić.

Mladi – najveća meta radikalnih struja

Poznato je da je nedostatak obrazovanja najveći problem koji se javlja prilikom radikalizacije muslimana, posebno mlađih osoba. Stručnjaci upozoravaju da iz toga proizlazi težak socijalno-ekonomski položaj i nedostatak perspektive. Često se radi o ličnostima sa nezdravom i nestabilnom porodičnom pozadinom, koje u ranim godinama dolaze u sukob za zakonom. Takve ličnosti predstavljaju veoma lak plen za ekstremističke grupacije, razne mešetare i sumnjive misionare, koji ih uvode iz jednog ekstrema u drugi. U suštini bi takvi omladinci mogli da završe i u bilo kakvim drugim radikalnim grupama koje nude površna i jednostavna rešenja i poglede na život.

Aktionstag der deutschen Muslime 19.9.2014 Muslime gegen Hass

Od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku i Vašingtonu, mnogi u zapadnim zemljama islam povezuju sa ekstremizom i nasiljem

„IZBNJ, kao i sve ostale muslimanske zajednice, svesna je blagostanja za svoje pripadnike po pitanju verskih sloboda, bezbednosti kao i ostalih univerzalnih prava i vrednosti. Zato smo i vrlo svesni svoje odgovornosti i odlučni da se blagovremeno i jasno distanciramo od svakog vida delovanja koje je van zakonskih i moralnih zakona i vrednosti. što smo u nekoliko navrata i učinili. Svako delovanje koje narušava pravni poredak ove zemlje, doživljavamo kao ugrožavanje nas samih“, kaže Atlagić i navodi da ni džemati IZBNJ nisu imuni na pokušaje raznih radikalnih grupa da puste svoje korene.

„Sa tim pojavama uspešno smo se suočili. U toku su procesi daljeg jačanja organizacionog ustrojstva i bolje integracije naše zajednice u Nemačkoj, koji će sasvim sigurno ponuditi još kvalitetnije preventivne mehanizme po tim i drugim pitanjima“, kaže Atlagić. Prof. Hadžić podseća da su imami snagom argumenata na civilizovan način uspeli da osujete takve pokušaje.

Saradnja sa nemačkim vlastima

„Moram biti iskren i istaći da je saradnja samo formalnog karaktera i da nema dovoljno iskrenih namera,volje i spremnosti da se muslimani i Islamske zajednice prihvate kao partneri u pronalaženju rešenja za aktuelne izazove i probleme. Muslimani i muslimanske institucije često se koriste kao 'broš' koji se samo po potrebi stavi na odeću“, reči su drugog potpredsednika u Centralnom veću muslimana Nemačke koji navodi primer islamske veronauke u školama u saveznoj državi Severna Rajna Vestfalijai projekta deradikalizacija muslimanske omladine.

„Muslimani – Bošnjaci su u odnosu na muslimane iz Turske i arapskih zemalja nažalost ograničenih resursa, pre svega ljudskih i materijalnih. Mi imamo problem asimilacije naših mladih, a ne problem integracije. Naša uloga bi trebalo da bude mnogo veća nego do sada i nadam se da će nova generacija mnogo hrabrije i profesionalnije da se uključi u razne projekte integracije u nemačkom društvu“, kaže prof. Hadžić.

Nova generacija je nada i odgovornih u IZBNJ. „Nadam se da ćemo uspeti da kroz pokrenute procese unutar naše organizacije, postavimo našu zajednicu još bolje i kvalitetnije u kadrovskom i organizacionom smislu. Posebno je potrebno uvezati veći broj mladih i svestrano obrazovanih ljudi na svim nivoima. Samo na taj način, bićemo u stanju da delujemo prodornije i efikasnije u afirmisanju istinskih vrednosti naše vere“, kaže Atlagić.