1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

„Borićemo se protiv rudnika do kraja“

Johen Faget Kovaš du Barozu
4. septembar 2021.

Litijum se širom sveta ispostavlja kao prokletstvo za lokalno stanovništvo. Na severu Portugalije se poljoprivrednici i aktivisti opiru otvaranju rudnika koji će ih, kako tvrde, ruinirati. Reporter DW na licu mesta.

https://p.dw.com/p/3zuHC
Poziv upomoć kao opomena zbog planiranog rudnika
Poziv upomoć kao opomena zbog planiranog rudnikaFoto: Jochen Faget/DW

Ptice cvrkuću, kukuruz je porastao, skoro je vreme žetvi. Krava pase kraj puta i čoban tera ovce na ispašu. Mirno i polako, jer sunce već nemilosrdno prži sa neba bez oblačka. Beskonačne šume na planinskom vencu. U rastinju je neko kosačicom upisao poziv u pomoć koji se vidi kilometrima unaokolo: Help.

Idilični predeli kod sela Kovaš du Barozu sada su u opasnosti. Tu bi trebalo da se raširi rudnik litijuma – upravo u ime zaštite čovekove okoline.

Baterije za električne automobile se prave na litijumskoj osnovi, a takvi automobili smanjuju globalnu emisiju ugljen-dioksida. Ovaj rudnik bi smanjio evropsku zavisnost od uvoza litijuma. Portugalska vlada je odlučila da postane veliki igrač u eksploataciji litijuma, jer se po procenama u Portugaliji nalazi deset procenata evropskih litijumskih zaliha – najčešće u ovakvoj netaknutoj prirodi. Konflikti su tu izgleda neizbežni.

Strah od velike ekološke štete

„Na 72 hektara, najpre na četiri mesta, ovde bi trebalo da se na površinskom kopu dobija litijum. Nastaće ogromne jame i jalovišta, vodeni tokovi će se preusmeriti. Celi predeo i njegova ekološka ravnoteža biće razoreni i mi se tome protivimo“, kaže Nelson Gomeš. On je na čelu građanske inicijative koja se tri godine bori protiv otvaranja rudnika. Njihova parola „Da životu, ne rudniku“ sve se češće vidi na zidovima kuća pa i na saobraćajnim znakovima.

„Vekovima se ovde bavimo održivom poljoprivredom“, kaže Gomeš. „Mala, ekološka porodična gazdinstva, bez veće pomoći od države. Nećemo dozvoliti da nam to uzmu. Borićemo se protiv rudnika do kraja!“

Gomeš najavljuje borbu do kraja
Gomeš najavljuje borbu do krajaFoto: Jochen Faget/DW

Svetska Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) je tu istorijsku oblast proglasila „svetskom poljoprivrednom baštinom“ – zbog tradicionalne proizvodnje koja je povoljna za prirodnu sredinu. Gomeš smatra da će taj prestižni status biti ugrožen ako rudnik počne sa radom.

Portugalska vlada ima velike ambicije kada je reč o litijumu. Pre tri godine je usvojila „Nacionalnu strategiju za litijum“ koja obuhvata nekoliko milijardi evra. Namerava da podstakne gradnju pogona za preradu litijumske rude, čak i fabrike baterija. Sanja da u siromašnu zemlju uvede tehnologije budućnosti koje donose profit i radna mesta za stručnjake.

Ali, pre svega želi da na osnovu Evropskog zelenog pakta zaradi dosta novca. Ministar nadležan za pitanja životne sredine Žoao Pedro Matoš Fernandeš to je formulisao ovako: „Želimo da iskoristimo naše rezerve litijuma kako bismo učestvovali u stvaranju dodatne vrednosti, na osnovu zacrtanog smanjenja emisije ugljen-dioksida.“

Profit ne ostaje u zemlji

Krajnje je neizvesno da li će do toga doći. Nuno Forner iz organizacije za zaštitu životne sredine Zero kaže da vlada velika zainteresovanost međunarodnih firmi za eksploataciju litijuma, ali da se one zanimaju samo za ekološki štetnu eksploataciju, ne i za dalju preradu koja bi zemlji donela profit.

„Ne postoji nikakvo zvanično obećanje neke međunarodne firme da će izgraditi pogone za preradu litijuma ili čak fabriku baterija. Sve ukazuje na to da će se dodatna vrednost stvarati u evropskom inostranstvu“, kaže Forner.

Portugalska vlada ostaje pri svome. Već je dodelila dve licence za iskopavanje, a čak devet oblasti je odredila kao moguća nalazišta „belog zlata“. Skoro sve te oblasti su na severu Portugalije, dobar broj njih je u prirodnim rezervatima. Neki među njima su deo mreže zaštićenih područja u Evropskoj uniji Natura 2000.

I lokalni gradonačelnik Fernando Kejroga protiv rudnika
I lokalni gradonačelnik Fernando Kejroga protiv rudnikaFoto: Jochen Faget/DW

Najviše potencijalnih nalazišta su u području Traz-uš-Montiš na severu zemlje – naziv istorijske oblasti u prevodu znači „Iza brda“. Ali u ovom retko naseljenom delu zemlje otpor rudnicima je najveći.

Više štete nego koristi

„Ako zaista odobre rad rudniku, to neće biti ništa drugo nego uništenje naše oblasti“, kaže Fernando Kejroga koji predstavlja lokalnu zajednicu. On ističe da su ljudi svojim trudom i bez pomoći iz Lisabona našli novo tržište za poljoprivredne proizvode koji imaju zaštitni znak oblasti.

„Kako ćemo da prodajemo našu govedinu, kada prva asocijacija bude rudnik litijuma? A šta sa našim izuzetno kvalitetnim medom, kada prašina poubija pčele?“, pita se Kejroga.

Albano Alvareš smatra da bi obeštećenje od oko 500.000 evra godišnje bilo naprosto smešno. On je na čelu lokalne poljoprivredne zadruge i kaže: „Samo za šumarstvo bi u ovom području nastala šteta od 70 miliona evra.“

Alvareš odbacuje kao neozbiljne argumente da bi rudnik stvorio radna mesta: „Samo naša zadruga je stvorila deset radnih mesta za ljude sa fakultetskim diplomama. U rudniku će biti mesta samo za nekvalifikovanu radnu snagu, a to ovde niko ne želi.“

On dodaje da su povrh toga radna mesta u rudniku vremenski ograničena, jer će litijuma verovatno biti za samo deset godina. A ekološka šteta ostaje.

Otpor do kraja

Tako se litijumski rat „iza brda“ nastavlja u sledećoj rundi. Vladina Agencija za životnu sredinu mora da oceni studiju koja procenjuje uticaj na čovekovu okolinu, a izradila ju je firma koja želi da otvori rudnik. Gradonačelnik Kejroga smatra da je taj dokument nepotpun.

Ekološki aktivista Nuno Forner dodaje da ovaj papir ne uzima u obzir ugrožene vrste kao što su slatkovodne školjke ili iberijski vuk: „Moramo dobro da razmislimo da li vredi uništiti životnu sredinu prilikom vađenja litijuma, iako njegova eksploatacija u stvari služi dobrom cilju.“

Ipak, portugalska vlada izgleda računa da će rudnik početi sa radom već naredne godine. Stav nadležnog ministarstva je da je ruda opšte dobro, i za njega se moraju podneti određene žrtve.

„U oblasti Iza brda o tome odlučuju oni koji tu žive“, stav je Nelsona Gomeša iz građanske inicijative. On najavljuje da će se borba protiv rudnika nastaviti, ako mora – svim sredstvima.

Rudnici litijuma sporni i u Španiji i Portugaliji

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.