Borba za prevlast u Teheranu | Politika | DW | 22.10.2007
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Borba za prevlast u Teheranu

Stručnjaci smatraju da je povod za ostavku Alija Laridžanija bila interpretacija nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Teheranu. Predsedni Ahmadinedžad na mesto Laridžanija postavio je Saida Džalilija.

default

Sead Džalili postavljen je na mesto Alija Laridžanija koji je nakon posete predsednika Putina podneo ostavku na mesto glavnog pregovarača za atomski prgram.

Posle sastanka sa Putinom iranski duhovni vođa Ajatolah Ali Hamenei saopštio je da će primedbe i predlozi Moskve biti razmotreni. Potom je i Laridžani, kao predsednik Nacionalnog saveta za bezbendost, potvrdio da postoji ruski predlog i da se on preispituje ali takođe nije izneo nikakve detalje.

Predsednik Mahmud Ahmadinedžad je, međutim, tokom vikenda demantovao da je ikakvog predloga bilo. A iranska vlada je obznanila da ne odustaje od razvoja nuklearnih potencijala. Nakon toga Ali Laridžani je podneo ostavku, Ahmadinedžad ju je prihvatio i na njegovo mesto postavio zamenika šefa diplomatije Saida Džalilija. Berlinski ekspert za Iran Bahman Nirumad smatra da to ukazuje na borbu za prevlast u Teheranu.

«Sukobi između različitih struja u islamskoj republici produbili su se posle izbora radikalnog islamiste Mahmuda Ahmadinedžada za predsednika. Laridžani je i sam pripadnik tvrdog krila ali se čini da je borba za vlast dosegla takve razmere da je prodrla i u redove samih islamista.»

Nirumad je uveren da Ahmadinedžad pokušava da monopolizuje vlast u Iranu i da je to izazvalo sukob sa donkle umerenijim Alijem Laridžanijem. No, teheranski analitičar Sergej Barsegijan u ostavci glavnog pregovarača za atomski progrem vidi pre signal Zapadu uoči sutrašnje runde razgovora u Rimu.

«Laridžani je stavljao drugačiji akcenat na debatu o nuleranom projektu od Ahmadinedžada. On, recimo, nikada nije, poput predsednika, govorio o dobrim vestima iz atomskog programa.»

Za iransku vladu dobra vest nije bila kada je prošle nedelje ruski predsednik odbio da obeća podršku u razvoju nuklearnog programa. Bez podrške Moskve, smatra berlinski politikolog Nirumad, u Iranu, na čijim se istočnim i zapadnim granicama vode ratovi, lako može da dođe do dalje radikalizacije stavova.

U tom svetlu, primećuje on, treba videti i imenovanje Saida Džailija za novog pregovarača sa Zapadom. Džalili se drži radikalnih stavova dok je Ali Laridžani, kako su pregovori odmicali, zauzimao sve umereniju poziciju.

Publicista Bagrsegian u Teheranu nagađa da je Laridžani želeo da se izvuče iz teške situacije u kojoj bi se našao kada narednog meseca iransko rukovodstvo bude donelo odluku o tome da li će obustaviti atomski prjekat u sadašnjem obliku ili će ga nastaviti i ući u otvorenu konfrintaciju, a možda i rat, sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom.

  • Datum 22.10.2007
  • Autor Davoud Khodabakhsh
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/BtRz
  • Datum 22.10.2007
  • Autor Davoud Khodabakhsh
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link https://p.dw.com/p/BtRz
Reklama