Borba za prevlast u Teheranu
22. oktobar 2007.
Posle sastanka sa Putinom iranski duhovni vođa Ajatolah Ali Hamenei saopštio je da će primedbe i predlozi Moskve biti razmotreni. Potom je i Laridžani, kao predsednik Nacionalnog saveta za bezbendost, potvrdio da postoji ruski predlog i da se on preispituje ali takođe nije izneo nikakve detalje.
Predsednik Mahmud Ahmadinedžad je, međutim, tokom vikenda demantovao da je ikakvog predloga bilo. A iranska vlada je obznanila da ne odustaje od razvoja nuklearnih potencijala. Nakon toga Ali Laridžani je podneo ostavku, Ahmadinedžad ju je prihvatio i na njegovo mesto postavio zamenika šefa diplomatije Saida Džalilija. Berlinski ekspert za Iran Bahman Nirumad smatra da to ukazuje na borbu za prevlast u Teheranu.
«Sukobi između različitih struja u islamskoj republici produbili su se posle izbora radikalnog islamiste Mahmuda Ahmadinedžada za predsednika. Laridžani je i sam pripadnik tvrdog krila ali se čini da je borba za vlast dosegla takve razmere da je prodrla i u redove samih islamista.»
Nirumad je uveren da Ahmadinedžad pokušava da monopolizuje vlast u Iranu i da je to izazvalo sukob sa donkle umerenijim Alijem Laridžanijem. No, teheranski analitičar Sergej Barsegijan u ostavci glavnog pregovarača za atomski progrem vidi pre signal Zapadu uoči sutrašnje runde razgovora u Rimu.
«Laridžani je stavljao drugačiji akcenat na debatu o nuleranom projektu od Ahmadinedžada. On, recimo, nikada nije, poput predsednika, govorio o dobrim vestima iz atomskog programa.»
Za iransku vladu dobra vest nije bila kada je prošle nedelje ruski predsednik odbio da obeća podršku u razvoju nuklearnog programa. Bez podrške Moskve, smatra berlinski politikolog Nirumad, u Iranu, na čijim se istočnim i zapadnim granicama vode ratovi, lako može da dođe do dalje radikalizacije stavova.
U tom svetlu, primećuje on, treba videti i imenovanje Saida Džailija za novog pregovarača sa Zapadom. Džalili se drži radikalnih stavova dok je Ali Laridžani, kako su pregovori odmicali, zauzimao sve umereniju poziciju.
Publicista Bagrsegian u Teheranu nagađa da je Laridžani želeo da se izvuče iz teške situacije u kojoj bi se našao kada narednog meseca iransko rukovodstvo bude donelo odluku o tome da li će obustaviti atomski prjekat u sadašnjem obliku ili će ga nastaviti i ući u otvorenu konfrintaciju, a možda i rat, sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom.