Borba za prava dece i dalje traje | Politika | DW | 20.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Borba za prava dece i dalje traje

Konvencija o pravima deteta usvojena je pre 25 godina, 20. novembra 1989, i otada je postignut veliki napredak. Ali, da li je svet danas bolje mesto za decu nego što je to bio pre četvrt veka?

Po prvi put, dvoje dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade su borci za prava dece: 17-godišnja Malala Juzafsaji iz Pakistana, koja se bori za pravo devojčica na obrazovanje i 60-godišnji Kailaš Sarjarti iz Indije, koji je posvetio svoj život suzbijanju dečijeg rada. Nobelova komisija je ove 2014. postavila još jedan istorijski presedan – Malala je ne samo najmlađi dobitnik Nobelove nagrade u istoriji tog priznanja, već i prvo i za sada jedino dete koje je odlikovano na taj način.

„To je jasan izraz novog viđenja dece, zaokreta od stare slike u kojoj su deca bile samo osobe koje valja zaštititi“, objašnjava stručnjak za prava deteta Najdžel Kantvel, koji je tokom osamdesetih godina u značajnoj meri doprineo sastavljanju Konvencije o pravima deteta. „Sada je prihvaćeno da su deca itekako u stanju da daju sopstveni doprinos i da ih valja shvatiti ozbiljno pri angažovanju za ljudska prava dece.“

Kinder-Nobelpreis für Malala Yousafzai

Malala je najmlađa dobitnica Nobelove nagrade u istoriji

Pravo na mišljenje

Stanovište da deca nisu samo objekti roditeljskog vaspitanja i dobronamerne brige, već i da imaju sopstvena, jasno određena prava, ni danas nije sasvim prihvaćeno. To jasno govori koliko je bilo neophodno doneti Konvenciju o dečijim pravima, smatra Najdžel Kantvel. „Osobama koje su razradile i ratifikovale Deklaraciju o ljudskim pravima, nikada nije palo na pamet da se ona odnosi na decu. Iako u suštini ne postoji donja starosna granica za primenu Deklaracije, na decu prosto niko nije mislio. To je tačan prikaz tadašnjih shvatanja o deci. Njihova prava kao da nisu postojala.“

Konvencija sa 54 člana obavezuje potpisnike da štite decu od diskriminacije, izrabljivanja, zloupotrebe i nasilja. U njoj je navedeno da deca imaju pravo na zdrav početak života i školovanje, kao i na korišćenje svojih duhovnih i telesnih potencijala. Pored toga, imaju pravo na sopstveno mišljenje po pitanju svih mera koje se tiču dece i to mišljenje mora biti saslušano. Dobrobit dece mora se uzeti u obzir.

UNICEF Junge in blauer Stoffschaukel

Novorođenče danas ima veće šanse nego pre 25 godina

Da li je svet danas bolje mesto za decu?

Od usvajanja konvencije prošlo je 25 godina i organizacija za pomoć deci Unicef podvlači crtu. Da li je svet sada bolji prema deci nego što je bio 1989? Odgovor na to je jasno i glasno „Da“, nakon čega sledi poluglasno „Ali“.

„Postoje oblasti u kojima smo postigli značajni napredak“, objašnjava Nikolete Mudi iz kancelarije Unicefa u Ženevi. „Na primer, u oblastima zdravstva i vaspitanja, poboljšanja su primetna, iako kod obrazovanja već nekoliko godina ne napredujemo kako treba.“ Po podacima Unicefa, beba koja je rođena 2014. imaće daleko veće šanse da doživi peti rođendan nego beba rođena 1989. godine. Zahvaljujući vakcinaciji i boljoj medicinskoj nezi, stopa smrtnosti je gotovo prepolovljena. Ali to i dalje znači da svakog dana umre 17.000 dece, većinom od bolesti koje se mogu izbeći.

Decu zapravo ubija siromaštvo i slaba ishrana, kažu predstavnici UN. Ipak, i tu ima pomaka – broj ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu u zemljama u razvoju je prepolovljen. Između 1990. i 2010. udeo najsiromašnijih opao je od gotovo polovine stanovništva na manje od jedne petine. Ipak, kada se radi o zaštiti dece, napredak nije zadovoljio sva očekivanja. „U oblastima nasilja prema deci, dečijeg rada i dečijih brakova, vide se samo lagani pomaci. Protiv dečijeg rada ne pomaže vakcina. U tom slučaju daleko je složenije sprovesti odgovarajuće mere“, kaže Nikolet Mudi.

Čekić u ruke

Konvencija o pravima deteta jedna je od najuspešnijih u istoriji Ujedinjenih nacija: nijedan drugi dokument o ljudskim pravima nije tako brzo i temeljno prihvaćen u međunarodnoj zajednici. Na snagu je stupila 1990, ratifikovalo ju je do sada 194 države i samo SAD, Somalija i Južni Sudan se drže po strani. Ako se posmatraju zvanični stavovi, život dece na gotovo celoj planeti trebalo bi da bude pravi raj, ali je najvećim idealistima jasno da milioni dece i dalje pate zbog nasilja, siromaštva i humanitarnih kriza. Za ostvarivanje tih prava u svakodnevnom životu još uvek je neophodna stalna borba.

Konvencija predviđa da države-potpisnice naizmenično budu podvrgnute ispitivanju od strane komiteta nezavisnih stručnjaka za dečija prava i da uz to vlasti na svakih pet godina podnose izveštaj o pomacima i teškoćama u ostvarivanju tih prava u sopstvenoj zemlji. Upravo taj komitet privukao je pažnju svetskih medija početkom 2014, kada su njegovi članovi Vatikanu postavljali teška pitanja o zloupotrebi dece koja su počinili sveštenici. U borbi protiv kršenja prava dece važnu ulogu ima i nevladin sektor, a sve češće i sama deca koriste svoje pravo na iznošenje mišljenja.

U Povelji o pravima deteta krije se ogromna energija, kaže Najdžel Kantvel. „To je instrument, alatka, kojom se moramo služiti na pravi način. Jedan čekić ne može sam da zakuca ekser. Morate da ga podignete i udarite po ekseru. Tako moramo da se ophodimo i sa konvencijom. Moramo da joj se približimo i da je iskoristimo.“

Reklama