Borba za glasove Latinoamerikanaca | Politika | DW | 24.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Borba za glasove Latinoamerikanaca

U Sjedinjenim Državama živi 60 miliona građana latinoameričkog porekla, što ih čini velikom manjinom. Većina ne glasa, ostali uglavnom biraju Demokrate, ali su prošli put doneli pobedu Trampu. Kako će biti sada?

Na tok istorije može da se utiče već i donacijom od 35 dolara. Prema gore nema granica. Za ponovni izbor Donalda Trampa dobro će doći svaki cent, a tu pobornici republikanskog predsednika latinoameričkog porekla ne žele da zaostaju.

Mada  zvuči neverojatno da još ima Latinoamerikanaca koji podržavaju Trampa, na svojoj internet-stranici pokret „Latinos for Trump“ govori o tome da im je aktualni predsednik podario cvetajuću ekonomiju, sigurne gradove i versku slobodu. I to za nekoliko generacija.

Još četiri godine mandata bi, smatraju, samo produbilo ovaj prosperitet. Na stranici se pored poziva na donacije nalazi i članak koji se ruga demokratskom kandidatu Džozefu Bajdenu.

Ko su Latinoamerikanci koji podržavaju čoveka koji je Meksikance – koji čine najveću grupu Hispanoamerikanaca u SAD – opisao kao „silovatelje“, koji razdvaja decu od roditelja na ulasku u zemlju, a zid prema Meksiku slavi kao svoj najveći projekat?

„It´s economy, stupid“

Stvarnost je ovakva: za 32 miliona Latinoamerikanaca s pravom glasa, vredi staro pravilo koje je izbačeno još za vreme predizborne kampanje Vilijama Klintona devedesetih: „It´s economy, stupid.“ Radna mesta i ekonomija su za ovu grupu birača važnije teme od useljavanja ili odnosa prema manjinama.

„Preduzetnici latinoameričkog porekla su vrlo zahvalni Trumpu zbog sniženja poreza. Latinoamerikanci koji biraju Trampa ga ne vole preterano, ali se pre svega osećaju kao Republikanci i građani SAD, a tek onda kao pripadnici neke etnije“, kaže Geraldo Kadava, profesor za lationoameričke studije na Severozapadnom univerzitetu u Čikagu. On je i autor knjige „Hispanic Republican“ koja se bavi ovim fenomenom.

No za Kadavu je jedno sigurno: „Nema tipičnog latino-birača. Portorikanac u Njujorku bira drugačije od Meksikanca u Kaliforniji ili Kubanca na Floridi.“

Od sedamdesetih godina oko 70 odsto Latinoamerikanaca u SAD bira Demokrate ali recimo Kubanci na Floridi su odani republikancima zbog oštrog kursa prema komunističkim režimima. Kubanci su 2016. odlučili i izbore u tzv. swing state Floridi, donevši pobjedu Trumpu. Oni su prevagnuli i u Teksasu.

I ove će godine presudnu ulogu odigrati ove dve federalne države, gde, nakon Kalifornije, živi najveći broj građana SAD latinoameričkog porekla. Demokrate su proglašenjem Kamale Haris (indijsko-karipskog porekla) za potpredsedničku kandidatkinju popravili rejting kod Latinoamerikanaca.

Udeo Latinoamerikanaca u biračkom telu - najveći u Novom Meksiku, Kaliforniji i Teksasu

Udeo Latinoamerikanaca u biračkom telu - najveći u Novom Meksiku, Kaliforniji i Teksasu

Demokrate pokrenuli borbu za Latinoamerikance

Džozef Biden je, pokrećući posebnu kampanju za Latinoamerikance, očito shvatio važnost ove biračke grupe. No, kako smatra Kadava, ni Demokrate ni Republikanci nisu u dovoljnoj meri shvatili važnost ovih birača.

„Ova grupa se sistematski zapostavlja. Stranke dolaze sa svojim kampanjama malo pre izbora i nakon toga se povlače na tri godine. Oni moraju investirati više novca, vremena i energije i prestati da tretiraju ovu grupu kao neku manjinu koju je moguće gurnuti u stranu“, kaže Kadava, i sam meksičko-panamskog porekla.

Broj latinoameričkih birača raste konstantno poslednjih godina. Svakih 30 sekundi jedan latinoamerički građanin postaje punoletan a time i birač. Republikanci se ne brinu oko ovih birača jer smatraju da oni ionako idu konkurenciji, a Demokrate veruju da Latinoamerikanci ionako ne glasaju.

To pokazuju i statistike: 2016. je svega 47,6 Latinoamerikanaca s pravom glasa izišlo na birališta. Kod Afroamerikanaca (59,6%) te belog stanovništva (65,3%) odziv je bio mnogo veći.

Ovako su glasovi podeljeni prošli put

Ovako su glasovi podeljeni prošli put

Bolje da ne biraju

I upravo to je cilj Trampovog izbornog štaba. „Više je nego jasno da Trampova kampanja čini sve kako bi smanjila odziv kod onih birača koji nisu na njegovoj strani, a u to se ubrajaju i Latinoamerikanci", smatra Kadava.

Ovakav stav ima tradiciju kod Republikanaca: kada je Ronald Regan 1980. pokrenuo svoju kampanju, rekao je sledeće: „Latinoamerikanci su sami po sebi republikanci. Oni to samo još ne znaju.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android