Borba protiv terora – bez Turske?

Od atentata na francuski satirični magazin „Šarli ebdo“, borba protiv međunarodnog terorizma aktuelnija je nego ikad. Turska kao članica NATO u svemu tome igra važnu ulogu. Ta zemlja je od strateškog značaja prvenstveno kada se ima u vidu da se Turska graniči sa Iraklom i Sirijom, u kojima tzv. „Islamska država“ (IS) još uvek predstavlja rastuću pretnju.

Međutim, u turskoj javnosti sve su glasniji oni koji govore da se Zapad okreće od Turske. „Zašto je Turska izbačenba iz stroja?“ – pita se dnevni list Tudejs Zaman. Slično piše i Hurijet: „Turska ne bi trebalo da bude isključena iz antiterorističkog saveza“.

Turska izostavljena?

Međunarodna zajednica neprestano kritkuje Tursku da nedovoljno odlučno deluje protiv „Islamske države“ i drugih terorista koji tu zemlju koriste kao tranzit. Turski premijer Ahmet Davutoglu je, tokom svoje posete Nemačkoj pre dve nedelje, na te optužbe odgovorio sledećim činjenicama: „Turska na crnoj listi ima oko 7.000 stranih boraca koji imaju veze s terorizmom u Siriji i Iraku. Dve hiljade njih već je prebačeno u zemlje porekla, a takva saradnja će se nastaviti“, obećao je premijer Turske. Njegova zemlja je, kaže, francuskoj tajnoj službi pravovremeno dostavila podatke o navodnim saučesnicima pariskog atentatora Hajata Bumedijana. „I to pre nego što je Francuska te podatke uopšte tražila“, naglasio je Davutoglu.

„To je kontradiktorno“, piše Murat Jetkin u svojoj kolumni u listu Hurijet dejli njuz, engleskom izdanju lista Hurijet. Jetkin piše da su se početkom januara u Parizu sastali predstavnici 121 zemlje kako bi, nakon atentata na Šarli ebdo, razgovarali o bezbednsonoj situaciji. „Ali, Turska, važna članica NATO, nije pozvana“, piše Jetkin. On pominje još dve konferencije koje će se tek održati: „Dvanaestog februara u Briselu i osamnaestog februara u Vašingtonu – Turska još uvek nije dobila pozivnicu da prisustvuje tim konferencijama“, kritikuje turski kolumnista politiku Zapada.

Nedostatak poverenja u Vladu Turske?

„Još je rano da se tvrdi da je Turska isključena sa antiterorističkih konferencija“, smatra Fetih Ačikel. „Očigledno je da je poljuljano poverenje u tursku vladu“, ocenjuje je taj politikolog sa Univerziteta u Ankari u razgovoru za Dojče vele. „A to ima svoje razloge. Postoje naznake da Turska ne ulaže dovoljno napora u saradnji sa Evropskom unijom i drugim zapadnim zemljama u borbi protiv islamističkih, terorističkih organizacija“, ukazuje Ačikel.

Da bi potkrepio svoje stavove, on podseća na bliske veze vladajuće turske stranke AKP i „Al Nusra fronta“ iz Sirije, terorističke organizacije koja pripada Al Kaidi. „Borci 'Al Nusre' i njihovo vođstvo obučavaju se u više provincija u Turskoj. Njima je ponuđena logistička podrška u borbi protiv Asadovog režima“, kaže za DW ekspert sa Univerziteta u Ankari.

Pa čak i borci „Islamske države“ koriste Tursku kao neko „parče slobodnog neba“ pre nego što odu u Siriju ili Irak, kaže Ačikel. Po njemu su to razlozi zbog kojih se zapadne zemlje premišljaju kada treba sarađivati sa AKP. „Nespremnost turskih vlasti da zaustavi određene teroriste, očigledno je alarmirala zapadne države“, dodaje politikolog.

„U Turskoj niste više sigurni“

To da turska vlada održava veze sa mrežom Al Kaide nije potvrđeno zvanično, ni od Sjedinjenih Država, niti od neke druge države sa Zapada, kaže Mensu Akgun, direktor Globalnog političkog trend centra na Univerzitetu za kulturu u Istanbulu. „U Turskoj su aktivne tajne službe svih zapadnih zemalja. Postoje i koordinacione ćelije tih zemalja u Turskoj“, kaže Akgun za DW. On pri tom kritikuje očekivanja Zapada. „Postoji dobar razlog zašto se Turska u Siriji ili Iraku ne bori protiv „Islamske države“ – ne zbog toga što prema njima gaji simpatije, već zato što se Turska graniči sa tim zemljama (Sirija i Irak prim. ur), pa samim tim i sa tom terorističkim organizacijama. Vojno se suprotstaviti tim teroristima bio bi direktan poziv terorizmu u Tursku. I onda u njoj više ne biste bili bezbedni“, zaključuje Akgun.

On kaže da je Turska spremna da se više uhvati u koštac sa „Islamskom državom“. „Međutim, nekakva precizna strategija Zapada mora da postoji. Na koji način bi to Turska, bez jasne strategije, trebalo da umaršira u Irak ili Siriju? Sve to, međutim, ne znači da Turska ne radi ništa. Turska vlada sprovodi obuku i obezbeđuje granične prelaze za Iračane, Pešmerga borce i sirijsku opoziciju koja ratuje u Kobaneu“, kaže Akgun.

Jedan od razloga za to što se zapadne zemlje distanciraju od saradnje sa Turskom u borbi protiv terora jeste i taj što Zapad odbija da pregovora s Turskom o njenom članstvu u Evropskoj uniji. „Svaka diskusija i bilo kakvi pregovori bude nadu u članstvo u Evropskoj uniji. A to je poslednje što mnoge evropske zemlje u ovom trenutku žele. Zato je, izgleda, jednostavnije distancirati se od Turske. Ali, ako Evropska unija i druge zapadne zemlje misle da će bez Turske bolje moći da se bore protiv terorizma, onda u redu“, kaže Akgun. „Da sam ja na njihovom mestu, dobro bih razmislio. I sasvim sigurno bih tešnje sarađivao s Turskom u borbi protiv međunarodnog terorizma, jer ona je strateški veoma važna.“