Borba protiv „geta“ u Danskoj
9. januar 2020.
Njima je dosta. „Precrtajte listu“, pišu četiri angažovane žene. „Nemojte nam još jednom reći da smo mi problem.“
U otvorenom pismu ministru stanovanja Kareu Dibvadu, te stanovnice Tingbjerga, jednog naselja u blizini Kopenhagena, protestuju zbog „liste geta“ koju svakog decembra objavljuje danska vlada. Na toj listi su gradske četvrti koje važe kao socijalna žarišta. U 2019. godini je bilo 28 takvih žarišta, a 15 među njima važi kao posebno problematično. U tu grupu spada i Tingbjerg.
Zahtevi ministru su propraćeni i peticijom koju je potpisao veliki broj građana te četvri. To podržava i „EkšnEjd“ u Danskoj. Radi se o međunarodnoj nevladinoj organizaciji koja se širom sveta bori protiv siromaštva i nepravde.
„Lista geta nas stigmatizuje“, kaže Amina Safi (19), jedna od inicijatorski otvorenog pisma. „Osećamo se kao građani druge klase. Tinbjerg je divan kraj, ali zbog naše adrese stalno moramo da se pravdamo.“
Prepreka uspešnoj integraciji
Listu je 2010. uveo tadašnji premijer Lars Loke Rasmusen. Sama lista i upotreba reči „geto“ su prepreka integraciji i stvaraju osećanje izopštenosti, smatra Ajdin Soei, sociolog i pisac. „Zabrinut sam zbog toga što bi mladi ljudi mogli da počnu da veruju da su osuđeni na neuspeh zato što žive u takozvanom 'getu'“, objašnjava Soei.
Pominjanjem na listi, stanovnici Tingbjerga su pogođeni Zakonom o getu koji je, kako kaže, diskriminatorski.
Zakon je uveden 2018. godine a Loke Rasmusen je u obraćanju naciji obećao da će „geta biti potpuno ukinuta“ – cilj njegove strategije je prestanak postojanja takozvanih paralelnih društava. U „getima“ deca čim napune godinu dana starosti moraju da provode bar 25 sati dnevno u jaslicama gde uče danski jezik i šta su „danske vrednosti“.
Onaj čija deca ne idu u takve ustanove rizikuje uskraćivanje socijalne pomoći. Osim toga, u takvim četvrtima, kriviöna dela poput vandalizma ili krađe mogu da se kažnjavaju strožije nego u drugim delovima zemlje.
Ako se neka četvrt nađe na listi tokom pet uzastopnih godina, moguće je da se donese odluka o rušenju njenih stambenih blokova i preseljenju njenih stanovnika kako bi bili privučeni privatni investitori i promenjena lokalna demografija. To je sudbina koja sada preti i Tingbjergu.
Ta četvrt deluje idilično – ne odgovara klasičnoj predstavi o getu. Ima negovane zelene površine i dosta samoposluga i kafea. Mnoga deca uče u tamošnjoj biblioteci ili se igraju na školskom zemljištu.
I pored toga, reč je o „tvrdom“ getu koji je već pet godina neprestano na listi geta i ispunjava četiri od pet postavljenih kriterijuma: od 6.500 stanovnika, više od polovine je stranog porekla. Više od 60 odsto njih ima samo osnovno obrazovanje, a prosečan dohodak u Tingbjergu je manji od 55 odsto prosečnog dohotka u čitavom regionu. Broj stanovnika koji su osuđivani zbog krivičnih dela je u poslednje dve godine bio trostruko veći od nacionalnog proseka.
Poziv da se poseti Tingbjerg
U julu je ministar stanogradnje u novoj socijaldemokratskoj vladi Kare Dibvad rekao da želi da izbegne upotrebu reči „geto“ kako bi prestala stigmatizacija dotičnih četvrti. No, ta reč je zbog pomenutog zakona sada ugrađena u dansko pravosuđe i ostaće u zvaničnoj upotrebi.
Ministar Dibvad je autorkama pisma poslao i lični odgovor: „Žao mi je što se oseĆate stigmatizovanim; lista geta je instrument kojim se smanjuje razlika između ugroženih stambenih područja i onih koja bolje funkcionišu. Da bi se to postiglo, moramo stvoriti mešovite gradove i susedstva u čitavoj zemlji. Mere za dokidanje paralelnih društava su odlučujući faktor ako hoćemo da raskrstimo sa negativnim nasleđem.“
U danskom Ministarstvu nisu odgovorili na pitanja DW.
Amina Safi smatra da su mešovite četvrti dobro rešenje. „Ali, kako će ministar da privuče ljude u Tingbjerg ako smo geto? Dokle god postoji lista geta, vlada nas diskriminiše“, kaže i dodaje da poziva ministra da poseti Tingbjergu i da se uveri da toj četvrti nema mesta na listi geta. Njenu peticiju je dosad potpisalo više od 9.000 ljudi.