Borba iz zatvora | Politika | DW | 18.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Turska

Borba iz zatvora

Turski tužioci traže 142 godine zatvora za Selahatina Demirtasa, jednog od najpopularnijih političara u zemlji. On je, pod optužbama za terorizam, zatočen već godinama, ali iz zatvora nastavlja političku borbu.

Demirtas je jedna od uzdanica opozicije u Turskoj

Demirtas je jedna od uzdanica opozicije u Turskoj

Selahatin Demirtas (46), bivši lider Narodne demokratske partije (HDP), zatočen je duže od tri godine u zatvoru visoke bezbednosti u Jedrenu. Dokazi protiv njega su tanki.

Demirtas i još devet poslanika iz redova HDP, stranke za koju mahom glasaju Kurdi iz Turske, uhapšeni su u novembru 2016. i optuženi u 33 tačke – između ostalog za vođenje „terorističke organizacije“, širenje „terorističke propagande“ i nasilni udar na tursku državu.

Tužioci traže da Demirtas bude osuđen na 142 godine zatvora.

Ovog meseca je taj perspektivni političar svedočio putem video-linka iz zatvora, rekavši da je politički zatvorenik i tražeći da tokom svedočenja odgovori na sve optužbe protiv njega. Suđenje je odloženo za 28. maj, no pre toga je Demirtas izgovorio: „U podrumima Čizrea je bilo zatočeno 120 ljudi. Desio se masakr. Stradali su civili, bebe, deca. Dokle će naša zemlja skrivati istinu?“

Zbog tih reči je Demirtas optužen da je vređao predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. U pitanju je tragedija iz 2015. godine kada su se civili u Čizreu, gradiću na jugoistoku Turske gde mahom žive Kurdi, sakrili u podrume tokom udara turske armije na Radničku partiju Kurdistana.

Uzdanica opozicije

Hadi Čin, advokat koji zastupa Demirtasa, rekao je za DW da proces smatra „nelegalnim“. On je dodao da je tursko pravosuđe „arbitrarno“ te da protiv Demirtasa koristi svaku njegovu izjavu i govor od 2007. godine naovamo.

Demirtas se smatra perspektivnim političarem i jednom od nada građana Turske koji se protive Erdoganovom režimu. On je osam godina bio kopredsednik HDP i uspeo je da tu stranku načini levičarskom snagom za koju ne glasaju isključivo Kurdi. Tako je stranka 2015. prvi put preskočila cenzus od ogromnih deset odsto i ušla u parlament.

„U tome je Demirtas igrao važnu ulogu. Ujedinio je osnovno biračko telo i otvorio stranu za ljude koji nisu Kurdi“, rekao je Vahap Čoskun, profesor Univerziteta u Dijarbakiru.

On je dodao da danas turskom politikom dominiraju „stari voždovi“, predvođeni Erdoganom. „Ali njihove karijere se privode kraju zbog njihovih godina. Tu prazninu će ispuniti trojica ljudi: gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, bivši šef diplomatije Ali Babačan i, pre svih, Demirtas.“

Očajni uslovi u zatvoru

Demirtas je zadržao određeni uticaj na dešavanja u Turskoj čak i iza rešetaka. Kandidovao se za predsednika 2018. i kampanju je vodio putem Tvitera. Takođe je uspeo da iz zatvora objavi dve pripovetke.

Slučaj tog poznatog zatvorenika skrenuo je pažnju javnosti i na brutalne uslove u zatvoru u Jedrenu, u evropskom delu Turske, nadomak tromeđe sa Bugarskom i Grčkom. Prošle godine su zatvorske vlasti odbijale da mu pruže medicinsku negu iako je bio teško bolestan, sve dok njegova porodica zbog toga nije digla uzbunu na društvenim mrežama.

Evropski sud za ljudska prava više puta je pozivao na hitno oslobađanje Demirtasa jer je njegovo pritvaranje nelegalno i ograničava slobodu govora. Taj stav evropskog suda Demirtas vidi kao potvrdu da je politički zatvorenik.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama