"Bombarder" je otišao tiho - u legendu

„Kao napadač moraš da znaš gde se nalazi gol", rekao je svojevremeno Gerd Miler: „I ja sam to znao!“ Okretni napadač je bio fenomen, njegov stil igre nepredvidljiv. Često bi loptu primao okrenut leđima prema golu, a čak i kad bi dodavanja bila neprecizna pa je morao da napravi korak-dva i vrati se po loptu, postizao je ključne golove. Tako je bilo i u finalu Svetskog prvenstva 1974. protiv Holandije, kada je Miler, kako je sam rekao, postigao „svoj najvažniji gol" u karijeri – za pobedu „Elfa" 2:1 u Minhenu. Bio je to pogodak kojim je SR Nemačka po drugi put osvojila Mundijal. „Loše sam primio loptu, ali sam brzo reagovao desnom nogom", tako je Miler nekoliko godina kasnije opisao svoj gol: - „i lopta je završila u mreži."

A lopta je u Milerovoj karijeri u mreži završila nekoliko stotina puta. On možda nije postizao lepe golove, ali je mrežu tresao i te kako često. U legendarnoj ekipi FC Bajerna iz 70-ih godina, u kojoj su nastupale zvezde poput Franca Bekenbauera, Sepa Majera, Paula Brajtnera i Ulija Henesa, Gerd Miler je bio jedan od najvažnijih igrača.

„To životno osiguranje, to je bilo jedinstveno. Jednostavno si znao da će on nekako da postigne gol" - tako je Brajtner opisao sposobnosti svog kolege iz špica napada u dokumentarnom filmu NDR-a koji je snimljen povodom 75. rođendana „bombardera nacije“. Brajtner je tada zaključio: „On je najveći genije kojeg sam doživeo u fudbalu."

"Bombarder" i rekorder

Miler je u FC Bajern stigao kao 18-godišnjak iz bavarskog provincijskog grada Nerdlingena. Za samo 4400 nemačkih maraka. Skromna investicija koja se i te kako isplatila minhenskom klubu. Prilikom dolaska u glavni grad Bavarske, Miler je za fudbalskog profesionalca imao i nekoliko kilograma viška. Njegov prvi trener u Bajernu, Zlatko „Čik“ Čajkovski, dao mu je nadimak „mali debeli Miler" i poslao ga da trenira s drugim timom. Kasnije je Miler uspeo da se etablira u prvom timu, a posle je dobio i nadimak „bombarder".

U 427 nastupa u Bundesligi, Miler je za FC Bayern postigao 365 golova. On je dugo bio i rekorder po broju pogodaka postignutih u dresu „Elfa” (68), tek 2014. je uspeo da ga pretekne Miroslav Kloze. Miler je sa Bajernom četiri puta osvajao titulu prvaka Bundeslige četiri puta je osvajao Kup Nemačke. Tri puta je bio pobednik Kupa šampiona, s Bavarcima je osvojio titulu najboljeg kluba na svetu, bio je prvak Evrope i sveta sa reprezentacijom Zapadne Nemačke. Sedam puta je odneo titulu najboljeg golgetera Bundeslige, u sezoni 1971/1972. postigao je 40 golova. Taj rekord je dugo vremena bio nedostižan brojnim generacijama golgetera i tek je Poljak Robert Levandovski u prošloj sezoni uspeo da ga obori – s 41 golom, takođe u dresu Bajerna.

Nova domovina

Miler je do 1979. branio boje Bajerna, a onda je otišalo iz kluba i to posle jedne svađe. Bio je ljut na tadašnjeg trenera koji ga je izvukao iz igre iz sportskih razloga. „Bombarder” je prešao u Fort Loderdejl u američkoj saveznoj državi Floridi. Nakon aktivne aktivne fudbalske karijere, Miler je tamo sa svojom suprugom i prijateljima vodio jedan restoran. Do sredine 80-ih godina ostao je na Floridi.

Nakon povratka u Minhen, nastupila je kriza. Nije imao posla, ostao je bez svakodnevne rutine – i sve češće posezao za alkoholom. Postao je težak zavisnik. I kad je već bilo skoro prekasno, spasili su ga nekadašnji prijatelji i kolege iz Bajerna. Ubedili su ga da ode na terapijku odvikavanja od alkohola. Kasnije je postao član trenerskog stožera minhenskog prvoligaša. Za Gerda Milera je tako počela nova karijera u Bajernu.

Tihi oproštaj

U jesen 2014. Gerd Miler se iz zdravstvenih razloga povlači sa svoje dužnosti u FC Bajernu. Godinu dana kasnije iz kluba je potvrđeno da on boluje od Alchajmerove bolesti i da se nalazi u jednom domu, okružen stručnom negom, daleko od javnosti.

Nemački fudbal je sada ostao bez jednog velikana. On sam nikada nije hteo da bude u centru pažnje. Tiho je otišao u 76 godini života. Života kojeg na kraju više nije mogao ni da se seća. Ali u sećanju drugih, navijača, bivših saigrača i kolega, pa i u nemačkoj fudbalskoj istoriji, Gerd Miler će zauvek imati posebno mesto.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu