„Blitva se isecka na sitno…“ | Mozaik | DW | 01.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

reportaža

„Blitva se isecka na sitno…“

Nekada posno sirotinjsko jelo, danas specijalitet. Autohtoni poljički soparnik, zeljanik ili uljanik uvršten je na listu nematerijalne kulturne baštine. To je i pravi brend omiškog kraja koji interesuje sve više turista.

U poznatom omiškom restoranu uz reku Cetinu, gužva oko kamina. U toku je prezentacija izrade poljičkog soparnika. Znatiželjni turisti sa čuđenjem gledaju. „Ovo je zaista divno, a i jako je ukusno i zdravo“, potvrđuje Marija, jedna iz grupe američkih turista koja je upravo probala komad. Ovako nešto zaista nigde nisu mogli videti s obzirom da je jelo izvorno iz poljičkog kraja, a dobilo je i sertifikat zaštite geografskog porekla.

Dunja Kadrić vlasnica restorana i agencije koja organizuje prezentacije kaže: „Iz godine u godinu sve više je grupa zainteresovano za gledanje i degustaciju. Soparnik imamo i u redovnoj ponudi našeg restorana.“

O kakvom se jelu zapravo radi? Odgovor smo potražili u Docu Gornjem, koji pripada Gornjim Poljicima, odakle navodno potiče soparnik. Tu soparnik originalno nazivaju zeljanik. U Donjim Poljicima uz more nazivaju ga uljanik, a u Srednjim soparnik.

Marijin recept

Marija Preals (77) prvi  soparnik je napravila sa samo devet godina, a višestruka je i pobednica takmičenja u pripremanju ove posebne pite koje se organizuje samo u poljičkom kraju. „To je bilo jelo koje se pripremalo samo u vreme posta, ili za večeru kada bi dolazili težaci. Puno je tu posla, a nije se imalo vremena, pa se i nije pravilo često“, objašnjava nam gospođa Marija kako je nekad to izgledalo.

„Blitva se isecka na sitno, stavi se so i ulje, te crni luk. Razvalja se jako tanko testo i preklopi sa gornje i donje strane.“ U celom procesu, kaže, najteže je spustiti soparnik u zagrejani kamin. „I žar mora biti od grabovine ili lozine tako da se svuda jednako ispeče“, objašnjava dalje napominjući kako se mnogi iznenade kada vide da žar ide direktno na testo. Upravo žar kojim se pokrije, a koji se naravno posle počisti, daje mu poseban ukus.

Ono što nam je gospođa Marija ispričala mogli smo uživo pratiti i to kroz pripremu Davorke Zeljković (na slici). Ona je vlasnica čak sedam Figurica Mile Gojsalić, nagrade koja se dodeljuje za najbolji soparnik u kraju. Njih dve su dugogodišnje prijateljice, pa su nas kao vrsne poznavateljke tog jela pozvale na prezentaciju.

Može i kao predjelo

„Zeljanik pečem evo već trideset godina i ni sama ne znam koliko sam ih napravila“, kaže nam Davorka. Recept je naučila od svekrve. „Ponekad dođu male grupe kod nas kući na degustaciju, ako ih pošalje neka agencija, ali i ja sama uglavnom imam određene dane kada prodajem zeljanik na pijaci“, kaže ona i dodaje da domaći ipak kupuju najviše, jer znaju o kakvom se delikatesu radi. Stranci priđu, pitaju, rado probaju. Ipak najviše se naručuje kao predjelo za venčanja, krštenja i druge proslave.

Da se tradicija kraja ne izgubi, što je važno mnogim ponosnim Poljičanima, pobrinuli su se upravo ove godine na pomenutom takmičenju. Gospođa Davorka bila je mentorka deci iz osnovne škole iz Gornjih Poljica, i deca su osvojila prvu nagradu za spravljanje soparnika. „To mi je bilo najbolje i najlepše iskustvo, uopšte mi nije bilo važno što sam pobedila, već što su oni samostalno sve napravili i osvojili nagradu“, ponosno zaključuje Davorka.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM