Bliski istok: Pregovori bez nade

Brojne posete specijalnog američkog izaslanika Džordža Mičela Bliskom istoku tokom proteklih godinu i po dana nisu donele nikakve rezultate i zato je bilo iznenađenje kada je ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton 20. avgusta saopštila: „Pozvala sam izraelskog premijera Netanjahua i palestinskog predsednika Abasa 2. septembra u Vašington na direktne pregovore o rešavanju suštinskih problema i mislim da je to moguće u roku od godinu dana.“

Klintonova je optimista, iako je svesna teškoća i iako su prošli pregovori u Anapolisu krajem 2007. godine završeni neuspehom. U međuvremenu je umesto Ehuda Olmerta na čelo izraelske vlade došao Benjamin Netanjahu i njegov predstavnik za štampu Mark Regev odmah je izjavio:

„Izrael pozdravlja američki poziv na direktne pregovore sa Palestincima bez bilo kakvih preduslova.“

Naselja kočila pregovore

Problem je što Palestinci zahtevaju da se prethodno obustavi izgradnja izraelskih naselja na Zapadnoj obali – u Judeji i Samariji kako kažu Izraelci – jer to vide kao korak ka aneksiji tih teritorija. Izraelci su, opet, taj zahtev smatrali preduslovom i nisu pristajali na razgovore, sve dok Netanjahu krajem novembra prošle godine nije popustio pod američkim pritiskom i rekao: „Vlada je danas uvela desetomesečni moratorijum na izgradnju novih kuća u Judeji i Samariji.“ Istovremeno, Netanjahu je jasno rekao da zamrzavanje izgradnje ne znači da se Izrael odrekao tih teritorija: „Mi smo tu i ostajemo tu. Tu sejemo i gradimo i to će uvek biti neodvojivi deo Izraela“.

Deset meseci je skoro prošlo, ali osim naselja još je niz ogromnih problema koji mogu da miniraju pregovore: Jerusalim, povratak palestinskih izbeglica, priznavanje palestinske države i, zauzvrat, jevrejske. Zato je palestinski ministar informacija Mustafa Barguti krajnje rezervisan: „To su pregovori bez ikakve nade i ikakvih očekivanja. Palestinci su slabiji nego ikada, a ono što vidimo samo je kulisa.“

Autori: Peter Filip / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević