Bliski istok: povratak domaćoj poljoprivredi | Politika | DW | 18.04.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

proizvodnja hrane

Bliski istok: povratak domaćoj poljoprivredi

Arapske zemlje žele da postanu nezavisne od uvoza hrane kako bi izbegle nestašicu pšenice uzrokovanu ratom u Ukrajini. Mada ima dobrih rešenja - taj poduhvat je, čini se, nemoguć.

Ägypten Fayium | Weizenernte

Egipat

Za vlade na Bliskom istoku rat u Ukrajini i očekivani manjak uvoza pšenice ove godine znače da je nezavisnost od hrane iz inostranstva hrane glavni prioritet. "Napori su se nakon pandemije koronavirusa i rusko-ukrajinske krize ponovo udvostručili," kaže za DW Najl Kiliam iz londoskog Chatham House.

Egipat: bolje seme, više obradive zemlje

Egipat je sa 102 miliona ljudi najmnogoljudnija arapska zemlja, a zbog rata u Ukrajini ima problema sa snabedevanjem pšenicom. Prema prognozama, stanovništvo će ove godine pojesti oko 120 miliona tona pšenice, a zemlja trenutno proizvodi deset miliona tona godišnje. Ostatak se uvozi - a 80 posto dolazi iz Ukrajine i Rusije.

Nakon što je počeo rat, egipatska vlada razvila je plan za jačanje lokalne proizvodnje koji se sastoji od tri dela.

"Ove godine vlada je dodelila ekvivalent od skoro 102.000 hektara zemlje za uzgoj pšenice, a sledeće godine ova površina će se udvostručiti. I to je dodatak na više od 600.000 hektara koje smo obrađivali u proteklih nekoliko godina. Pšenica se sada uzgaja ne samo u plodnoj delti Nila, već i u pustinjskim regionima Gornjeg Egipta, iako je tamošnjem suvom tlu potrebno više đubriva" kaže za DW Aladin Hamvi, biotehnolog u Međunarodnom centru za poljoprivredna istraživanja u sušnim područjima (ICARDA).

Ukraine Krieg - Folgen für die Nahrungsmittelindustrie Muslime Ramadan Preise Getreide Brot

Pekari Jemenu prave male ukusne somune

Vlada takođe podstiče domaću proizvodnju tako što poljoprivrednicima daje seme koje daje veće prinose. Takođe se obavezala da će otkupiti više od šest miliona tona pšenice od farmera po utvrđenoj ceni. Egipat subvencioniše hranu za 70 posto stanovništva - posebno hleb, koji je osnovna namirnica svakog obroka.

Zbog toga se u budućnosti razmišlja o mešanju pšenice sa ječmom. „Ječam raste na suvom, neplodnom tlu sa visokim sadržajem soli, a to nije slučaj sa pšenicom“, objašnjava Mihael Baum, direktor za istržavanja ICARDA.

Aladin Hamvi kaže: "Sve više pšenice se uzgaja u uzdignutim lejama. To štedi do 25 posto na navodnjavanju, zahteva 15 posto manje semena i povećava prinos useva do 30 posto."

On kaže da Egipat "možda nikada neće postići nezavisnost od uvoza pšenice", ali povećanje domaće proizvodnje na 70 posto bi bio uspeh. Povećanje od 20 posto moglo bi nadoknaditi rastuću potražnju koja je rezultat povećanja stanovništva od 2,5 posto.

Liban: borba za obradivo zemljište i strukturalni problemi

U Libanu se pšenica uzgaja na 50.000 hektara - međutim, za 6,5 miliona stanovnika potrebno je 180.000 hektara obradive zemlje.

"Decenijama je Liban uvozio pšenicu u velikim količinama jer je bila jeftinija od domaće. Zbog krize sada moramo pronaći alternative. Ministarstvo poljoprivrede je od međunarodnih organizacija već zatražilo da identifikuju plodno tlo. Ali i dalje nam je potrebna finansijska podrška", priznaje Abdalah Nasredin iz Ministarstva poljoprivrede za DW.

Međutim, pre nego što Svetska banka ili Međunarodni monetarni fond pruže finansijsku pomoć, potrebne su ekonomske i strukturne promene. A to se čini prilično daleko, jer je zemlja na ivici kolapsa, i politički i ekonomski.

Libanska funta u poslednje tri godine izgubila 90 posto vrednosti u odnosu na američki dolar, zbog čega je uvoz hrane skoro nemoguć. Međutim, to ide u prilog domaćoj proizvodnji hrane.

„Lokalni proizvodi postali su konkurentniji i atraktivniji", kaže za DW Mihael Bauer iz Fondacije Konrad Adenauer u Bejrutu. Više je samoodrživih projekata i start-ap-ova: "Zapravo je sektor poljoprivredne tehnologije jedno od retkih područja koje ovde raste."

Vertikalne bašte i drevno seme

Jedan primer je projekat vertikalnih bašti koji je pokrenuo inženjer zaštite okoline Ziad Abi Čaker. On pretvara ravne krovove kuća u Bejrutu u vertikalne povrtnjake i planira vertikalne pijace.

Libanon Beirut Dachlandwirtschaft

Vertikalna bašta u Bejrutu

„Hrana je postala veoma skupa. Zato je ljudi sve više i sami uzgajaju. Naši projekti vertikalne poljoprivrede su proteklih godinu dana bili na dobrom putu, a otkako je počeo rat, to se povećalo", objašnjava on za DW i kaže da je 2021. izgradio pet vertikalnih farmi, a ove godine planira još sedam.

Drugi primer je zadruga istočno od Bejruta koja proizvodi drevne sorte semena pod imenom „Buzuruna Juzuruna" (Naše seme, naši koreni).  "2021. je potražnja za našim semenom bila ogromna", kaže jedan od farmera. Poljoprivrednici se raduju šansi da retke sorte spasu od nestanka, ali i mogućnosti da po pristupačnim cenama nabave seme pšenice, ječma ili povrća.

Međutim, do sada su ovi uspešni projekti bili izuzetak. U Libanu postoji toliko strukturnih problema da je malo verovatno da će nezavisnost od uvoza hrane uskoro postati stvarnost. A ni klimatske promene ne zaobilaze Liban, naglašava Kuiliam. "Ključni izazovi kao što su suše, rastuće temperature i nestašica vode utiču na celi region."

Povratak korenima

Svetska banka je jedan od glavnih ponuđača kreditne i finansijske pomoći u regionu. Ona upozorava da će nesigurnost hrane ostati sve veći izazov u godinama koje dolaze - ali vidi i moguća rešenja.

"Lokalna poljoprivreda i hrana mogu biti motori ekonomskog rasta i stvoriti radna mesta za mlade stručnjake. Bliski istok i Severna Afrika mogu vratiti svoje istorijsko vođstvo u poljoprivrednim inovacijama ulaganjem u pionirske metode i tehnologije koje odgovaraju na promenjivu klimu, kao što su hidroponika, poljoprivreda prilagođena zemljištu i sigurna upotreba prerađene vode",smatra Ferid Belhaj, koji je u Svetskoj banci potpredsednik odeljenja za Bliski istok i severnu Afriku.

Pogledajte video 01:56

Kako bez dragocene pšenice?

Poljoprivredna tehnološka kompanija Pure Harvest iz Abu Dabija smatra se jednim od takvih pionira. Kompanija proizvodi poljoprivredne proizvode pomoću hidroponike, tako da usevi rastu na mineralnim hranljivim rastvorima umesto na zemljištu. Ova tehnologija se smatra inovativnim odgovorom na dezertifikaciju, još jedan izazov u regionu.

Do sada je Pure Harvest takođe broj jedan u drugoj oblasti: 2020. Wafra International Investment Company uložila je 100 miliona američkih dolara u kompaniju - najveća investicija ikada uložena u kompaniju za poljoprivrednu tehnologiju na Bliskom istoku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM

Audio i video