Bivši gradonačelnik bio je „Varšavski dželat“ | Evropa | DW | 07.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka-Poljska

Bivši gradonačelnik bio je „Varšavski dželat“

Na 75. godišnjicu Varšavskog ustanka, gradonačelnik sa ostrva Zilta zamolio je Poljake za oproštaj. Jedan od njegovih prethodnika na toj funkciji, Hajnc Rajnefart, 1944. je kao SS-general zapovedao masakre nad civilima.

Gradonačelnik sa nemačkog ostrva Zilta na komemoraciji u Varšavi

Nikolas Hekel: Stidim se

Gradonačelnik Nikolas Hekel bio je vidno potresen dok je držao govor pred spomenikom podignutim u čast 50.000 civila masakriranih u varšavskoj četvrti Vola.

Više stotina ljudi je u ponedeljak (5.8.) došlo da vidi u čuje čoveka koji je sada na funkciji na kojoj je nekada bio ozloglašeni esesovski general Hajnc Rajnefart.

Stid zbog „varšavskog dželata“

Rajnefartovo ime mnogim građanima Varšave dobro je poznato. Imao je nadimak „Varšavski dželat“ i rukovodio je jedinicama koje su za vreme Varšavskog ustanka ubijale civile na ulicama. Dobro je poznata i činjenica da je on posle rata nastavio političku karijeru kao ugledni gradonačelnik Vesterlanda, grada na ostrvu Ziltu. Poljska je više puta tražila njegovo izručenje, ali do njega nikada nije došlo. Baš kao što on ni u Nemačkoj nikada nije osuđen.

Nikolas Hekel zbog toga je ogorčen. „Stidim se zbog toga i pokušavam da se priberem – kao gradonačelnik, ali i kao privatno lice“, rekao je na skupu u Varšavi, zamolivši u ime stanovnika Zilta „skrušeno za oproštaj i pomirenje naših sudbinski povezanih društava“.

U Varšavskom ustanku protiv nemačkih okupatora, učestvovalo je 50.000 boraca pokreta otpora; mnogi među njima su bili vrlo mladi, bez vojne obuke i loše naoružani. Nisu imali šanse protiv premoćnih Nemaca, ali su se nadali da će im podršku pružiti zapadni saveznici i Crvena armija, koja je tada već bila na drugoj obali Visle. No, pomoć je izostala i poljska prestonica je platila veliki danak u krvi. Za vreme borbi koje su trajale dva meseca, ubijeno je gotovo 200.000 ljudi, a veliki delovi Varšave su sravnjeni sa zemljom.

Teret prošlosti

Na to od pre pet godina podseća spomen-ploča na portalu gradske većnice na Ziltu, koju je u svom govoru pomenuo i Nikolas Hekel. „Hajnc Rajnefart, od 1951. do 1963. gradonačelnik Vesterlanda, kao komandant jedne borbene jedinice, jedan je od odgovornih za taj zločin. Posramljeni se klanjamo njegovim žrtvama i nadamo se pomirenju“, piše na toj ploči.

Komemoracija povodom Varšavskog ustanka u gradskoj četvrti Vola

Nekoliko stotina ljudi prisustvovalo je komemoraciji u varšavskoj četvrti Vola

Pastorka tamošnje luteranske protestantske zajednice Anja Lohner, dobro se seća žestoke debate koja se vodila oko spomen-ploče. Ona se tada zalagala da se osetljive teme iznesu u javnost.

Sve je počelo jednim elektronskim pismom iz Poljske, početkom 2013. Anja Lohner je upitana da li zna priču o Rajnefartu i da li bi htela da poradi na pomirenju.

Osetljiva tema

O esesovskoj prošlosti bivšeg gradonačelnika je ponešto znala, a ponešto ne. Detalje nije poznavala. „To nikada i nigde nije bila tema. Kada sam dobila elektronsko pismo, odmah sam počela da se informišem, jer sam bila užasnuta zbog onog što se dogodilo i istovremeno zaprepašćena što to ovde nije bila tema“, rekla je Lohnerova za DW.

Zatražila je od grada da se „na političkom nivou suoči sa pričom o Rajnefartu“, na šta je gradska uprava formirala radnu grupu koja se pozabavila tom temom.

Lohnerova prenosi da su građani u prvi mah bili nezadovoljni. „Najpre se javilo veliko odbijanje da se uopšte bavimo tom temom, iz straha od mogućih sukoba. Rajnefart je posle rata ovde bio uspešan, poznat, ugledan. Mnogi koji ga pamte su još živi, pa i njegova porodica.“

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas i ministar spoljnih poslova Poljske Jacek Čaputovič polažu vence na spomen obeležje stradalima u Varšavskom ustanku

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas i njegov poljski kolega Jacek Čaputovič polažu vence na spomen obeležje u Voli

Pre pet godina, Anja Lohner je i sama otputovala u Varšavu, zajedno sa delegacijom koja se poklonila senima žrtava u Voli, a na inicijativu tadašnje gradonačelnice Zilta Petre Rajber. I ona je tada zamolila Poljake za oproštaj.

Oprost počiniocima

Vanda Tračik-Stavska, jedan od hiljadu još živih pripadnika pokreta otpora u Varšavi, „srećna je zbog toga što je nemačka delegacija došla da oda poštu žrtvama masakra u Voli“. Ona ceni to što su građani Zilta pokazali rešenost da upoznaju svoju istoriju i što su pokušali da razumeju posledice fašizma.

U razgovoru za DW ona kaže da je oprostila počiniocima. „Oni su ubijali, ali ja sam i sama postala vojnikinja da bih ubijala“. Tračik-Stavska je bila članica izviđačke organizacije „Sivi redovi“ koja se svom snagom borila protiv okupatora. Bila je zadužena za vezu između štabova i jedinica pokreta otpora, ali se i pod oružjem borila na varšavskim barikadama. A onda je zajedno sa još 3000 saboraca dospela u nemačko zarobljeništvo.

Danas ima 92 godine i upozorava na opasnost od povratka fašizma. Dokle god ima živih ljudi koji su neposredno doživeli fašizam, moći ćemo da se opiremo širenju fašističkih tendencija“, rekla je ova ratna veteranka na spomen-svečanosti u Varšavi.

Pogledajte video 03:59

Oružani otpor genocidu

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video