Bitka za Direra: Franačka protiv Bavarske

Sa predmeta spora, koji polako prelazi lokalne okvire, mladi Albreht Direr posmatra zadovoljno i spokojno i, odeven u skupoceni krzneni ogrtač, odaje utisak osobe koja je u životu postigla sve što je htela. Samouverenost mladog majstora nemačke renesanse i sigurnost koja proizlazi iz svakog poteza pera na delu „Autoportret u krznenom ogrtaču“ razlog je zbog kojeg se ovo delo ubraja među najznačajnije radove ne samo Albrehta Direra nego i celokupne nemačke umetnosti.

Opasnost po delo

„Autoportret u krznenom ogrtaču“ je i jedan od najvažnijih radova stalne postave Stare pinakoteke (Alte Pinakothek) u Minhenu i magnet za more posetilaca koji svakodnevno hrle u ovu svetski značajnu galeriju. Stoga je pomalo razumljivo što se ni jedan direktor zbirke ne bi lako odlučio da pozajmi ovakvo blago. I upravo zbog toga je izbio sukob između Stare pinakoteke i Germanskog nacionalnog muzeja u nešto severnije smeštenom Nirnbergu kojim se u međuvremenu bavi ne samo struka nego i politika.

Naime, u Direrovom rodnom Nirnbergu se za kraj maja priprema velika izložba „Rani Direr“. Među 120 dela su i radovi iz svetski poznatih zbirki poput „British Museuma“ iz Londona ili „Uffizija“ iz Firence. Sve ove zbirke su bile spremne da svojim nemačkim kolegama posude neke radove bez obzira na rizike koje nosi transport i preko 500 godina starih dela. Na to jedino nisu bili spremni susedi iz 170 kilometara udaljenog Minhena. „’Autoportret u krznenom ogrtaču’ ne bi izdržao transport. Već se sad naziru oštećenja pigmenta“, tvrdi Klaus Šrenk direktor Bavarskih državnih zbirki.

Prljava igra

Ali stručna rasprava se vrlo brzo pretvorila u političko prepucavanje na lokalno-patriotskom nivou. Naime Nirnberg je glavni grad Franačke, pokrajine koja se nikada nije pomirila sa činjenicom da je njen najveći deo federalnim ključem potpao pod Bavarsku i diktat bavarske metropole. I upravo im sada iz tog omraženog Minchena ne daju „njihovog“ Direra, nedvosmislenog „sina Franačke“.

Mnogi žitelji Franačke Direrov autoportret ionako smatraju „ukradenim blagom“, što je pojam koji se obično upotrebljava kada se govori o umetničkim delima koja se odnose iz muzeja okupiranih zemalja kao što je to bio slučaj s nemačkom praksom za vrijeme Drugog svetskog rata. Lokalni franački političari već sedmicama pune novine izjavama o „minhenskoj aroganciji“ i lažnim optužbama. Naime iz Minchena se odbijanje pozajmljivanja obrazlagalo optužbama da se s poslednjeg putovanja u Nirnberg 1971. „Autoportret u krznenom ogrtaču“ vratio oštećen. To je kasnije doduše demantovano, ali je ostao utisak da se bitka za „Direra u krznu“ sada vodi nedozvoljenim sredstvima.

Nedvosmislena procena

Za sada nije demantovana najnovija procena stručnjaka koji su poručili da viševekovno delo ne bi dobro podnelo putovanje. Patriotama iz Nirnberga najnovija procena je oduzela argumente tim više što je na čelu grupe procenitelja bio jedan restaurator iz nirnberškog Germanskog nacionalnog muzeja. „Transport bi doveo do odvajanja slojeva pigmenata od drvene podloge“, rekao je Šrenk koji je učestvovao u proceni stanja „Autoportreta u krznenom ogrtaču“.

Na kraju je svoju završnu reč morao da iznese bavarski premijer Horst Zehofer koji je proteklih nedelja pokušavao da smiri uzavrele strasti. „Rezultat procene je tako nedvosmislen da bi svaki transport bio neodgovoran“, rekao je Zehofer koji je i sam prisustvovao stručnoj analizi. Nirnbergu sad jedino preostaje da planiranu izložbu iskoristi za dodatnu promociju Franačke ističući u prvi plan poreklo velikog renesansnog slikara.

Autor: Nenad Krajcer (dpa, epd)
Odg. urednik: Nemanja Rujević