Birači će kazniti Obamu | Politika | DW | 25.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Birači će kazniti Obamu

Američka ekonomija ne uspeva da poboljša živote običnih Amerikanaca, kaže u intervjuu za DW politikolog Vilijam Galston. On veruje da će birači stoga na predstojećim izborima kazniti demokrate predsednika Baraka Obame.

Izbori za američki kongres koji se održavaju 4. novembra mogli bi da budu ključni za predsednika Baraka Obamu, jer bi nakon tih izbora njegove demokrate mogle da izgube većinu u Senatu. Građani SAD-a će na ovim izborima birati svih 435 kongresmena za Predstavnički dom, kao i trećinu predstavnika u Senatu. O ključnim temama koje bi mogle da odluče pobednika ovih izbora DW je razgovarao s političkim analitičarom Vilijamom A. Galstonom.

DW: Podaci pokazuju da američka ekonomija jača, ali mnogi Amerikanci to ne osete. Ko najviše trpi?

Vilijam A. Galston: Nažalost, ta grupa je izuzetno velika u Sjedinjenim Državama. Ona obuhvata i one s malim primanjima, na koje bi povećanje minimalne zarade moglo pozitivno da utiče, ali i dobar deo srednje klase, koji nisu osetili povećanja zarada već jako dugo. To svakako utiče i na raspoloženje u zemlji i na raspoloženje biračkog tela. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 70 odsto Amerikanaca misli da recesija i dalje traje, uprkos tome što ekonomisti tvrde da je recesija tehnički završena 2009. godine. Tako da je to ključna stvar koja definiše političke okolnosti u ovom trenutku.

Koliko Obamina administracija gubi zbog činjenice da se sve to dešava u vreme njihovog mandata?

To što Obamina administracija nije uspela da unapredi živote običnih Amerikanaca ispostavilo se kao njen osnovni problem. Za njih je sada izuzetno teško da promovišu svoje uspehe kao što bi to želeli, jer ako budu govorili o ekonomskom rastu i otvaranju radnih mesta bez pominjanja zarada i životnog standarda, zvučaće kao da su potpuno van tokova.

Obama zagovara povećanje zarada na federalnom nivou, ali u Kongresu ne može da dobije podršku za tako nešto. Zar to ne čini njegovu poziciju beznadežnom?

Blokada u Kongresu čini svačiju poziciju bezhnadežnom jer oni mogu samo da pričaju o svim tim sjajnim stvarima koje bi uradili. Sudeći prema nedavno sprovedenom istraživanju, ta blokada direktno utiče na pitanja koja interesuju obične Amerikance na ovim izborima, a to su ekonomski rast i zaposlenje.

Problem u vezi s tim je to što ne postoji jasan odgovor na pitanje za koga glasati kako bi se rešio zastoj u usvajanju zakona…

Naravno da ne postoji. Zato je pod hitno neophodno vođstvo koje konačno može da se dogovori o stvarima koje su zaista važne.

Da li kod Baraka Obame primećujete nedostatak odlučnosti?

Mislim da je predsednik Obama s vremena na vreme pokušavao da postigne dogovor s republikancima. Ali propusti napravljeni u prošlosti više nisu tema. Sada je pitanje da li će i naredne dve godine biti političkih previranja – ili će obe strane u Vašingtonu reći: „Što je dosta, dosta je, sad moramo da radimo na problemima građana.“

Da se vratimo na ekonomiju – kakve će krajnje efekte ona imati na ove izbore?

Ekonomija i nezadovoljstvo u vezi s ekonomijom će raditi na štetu predsednikove partije. Tako to uvek funkcioniše na izborima koji se održavaju na sredini mandata predsednika u Sjedinjenim Državama – posebno na izborima koji se dešavaju u šestoj godini mandata. To se kroz istoriju pokazalo kao vrlo loše za partiju predsednika države i ne izgleda da će ovog puta biti drugačije.

Protest gegen Wal-Mart

DW je razgovarao sa Galstonom na rubu protesta građana u slučaju Volmarta

Da se osvrnemo i na republikance – neke mlađe generacije, poput Pola Rajana, postavljaju pitanje stagnacije prihoda. Šta mislite o toj strategiji?

Promišljeni republikanci znaju da kampanja 2016. mora biti mnogo više od običnog suprotstavljanja demokratama. Republikanci već previše dugo zasnivaju svoju kampanju na distanciranju od demokrata, bez ikakve sopstvene agende. Posebno oni koji razmišljaju da se kandiduju za predsedničko mesto razumeju da to više nije dovoljno.

Osipanje srednje klase se smatra pretnjom u razvijenim zemljama. Da li vidite da se negde pojavljuje odgovor na to pitanje?

Nažalost ne. Mislim da je globalna ekonomija, a posebno ekonomija visoko razvijenih zemalja, u kandžama mnogo većih sila od onih s kojima su se politički sistemi do sada upuštali u koštac. Usudili smo se da sanjamo da će globalizacija i tehnologija raditi u korist radnika, koliko u razvijenim državama, toliko i u državama u razvoju. A to se ispostavilo kao netačno – i nijedna vlada nije smislila kako da se nosi s tim.

Demonstranti protiv malih zarada u SAD pozdravljaju skroman uspeh nakon što je lanac supermarketa Volmart obećao da će podići plate onima koji najmanje zarađuju. Da li je to znak da danas protesti imaju više učinka nego politika?

Ne bih dao prednost protestima nad politikom. Jer postoji političko objašnjenje za ovo. Naime, većina demokrata, nezavisnih i republikanaca sada podržava povećanje minimalnih zarada. Tako da su ovi protesti bili pritisak na već otvorena vrata.

Da li ovo vodi ka novom rađanju radničkog pokreta?

Mislim da će obnavljanje radničkog pokreta i vraćanje nekadašnjeg ugleda ići vrlo teško, mada se ispostavilo da je to žarište mobilizacije. Ali mislim da se tu ne radi više o unijama u tradicionalnom smislu, već više o mrežama društvenih pokreta koji se okupljaju u gradovima kao što su Sijetl (gde će minimalna zarada porasti na 15 dolara po satu, prim. red.), kako bi uticali na aktuelne lokalne političare u donošenju odluka.

*Vilijam A. Galston predstavnik je uglednog vašingtonskog Instituta Brukings. Radio je kao savetnik predsednika Klintona. Njegova trenutna istraživanja usmerena su na kreiranje novog društvenog ugovora i implikacije političke polarizacije.