Biljke i životinje kao neželjeni gosti

Naučnici procenjuju da je najmanje hiljadu od oko 10.000 životinjskih vrsta, insekata i biljaka donetih iz drugih krajeva planete, prouzrokovalo značajnu ekološku i ekonomsku štetu u novim sredinama. Prema rečima Monserat Vile iz Biološkog centra Donana iz Sevilje, šteta čiji su uzročnici takozvane invazivne vrste, ponekad je veća od posledica ekstremnih klimatskih promena.

Štete "gostiju"

Najgori od "gostiju" Evrope doveli su do uništenja useva, poremećaja u lancu ishrane u okeanima i pogoršanja zdravlja ljudi, prvenstveno zbog polenske groznice. "Nisu sve invazivne vrste problematične, ali neke od njih nanose veliku štetu i otežavaju opstanak drugih vrsta - menjaju ekosisteme ili jedu domaćine", kaže Monserat Vila, glavna autorka naučne studije koja se bavila tim problemom.

Nove vrste su najčešće doneli ljudi, bilo s namerom - kao što je uzgajanje biljaka radi hortikulture, bilo nenamerno, kao što je slučaj sa životinjskim parazitima ili sa morskim organizmima koji stižu u nova područja putem otpadnih voda sa brodova.

Troškovi zemalja

Velika Britanija troši najmanje 150 miliona funti godišnje za suzbijanje 30 vrsta algi koje su stigle iz drugih područja planete, a godišnje gubi useve u vrednosti od 3,8 milijardi funti usled napada insekata i životinja koje prenose bolesti.

Patka najštetnija

Među najštetnijim "osvajačima" je vrsta patke, čija se populacija ubrzano širi u Velikoj Britaniji i koja sada preti da istrebi ugroženu domaću vrstu beloglave patke, najređe u Evropi, sa kojom se ukršta. Slična napadna životinjska vrsta je azijski jelen koji se sada može naći i u Škotskoj, i koji parenjem ugrožava autohtonu vrstu jelena.

Širom Evrope, svake godine ulaže se 27 miliona funti u zaštitu morskih ptica od grabljivaca, a problemi povezani sa donetim morskim algama koštaju više od osam miliona funti godišnje.

Italija vodi bitku protiv nutrije - južnoameričkog glodara poznatog i pod imenom vodeni pacov, koji je u Evropu stigao zahvaljujući krznarima. Nutrija, koja ima bele brkove i svetlo narandžaste zube, može da uništi vegetaciju i branama koje gradi, ugrožava sisteme navodnjavanja. Nutrija, takođe, može ljudima da prenese parazite.

Italija je uložila i milion funti u neuspeli pokušaj da suzbije populaciju azijske bubašvabe, tako što je posekla 2.000 stabala u predgrađima Milana.

Posledice

Neke vrste biljaka donetih iz drugih krajeva mogu da izazovu alergiju na polen i povećaju broj obolelih od polenske groznice.

Monserat Vila procenjuje da su naučnici upoznati sa samo oko deset odsto štete učinjene u Evropi. "I dalje nemamo potpuni uvid u posledice uticaja brojnih osvajača. Te promene mogu biti trajne i mnoge su jednako opasne kao ekstremne klimatske promene i zagađenje", rekla je Monserat Vila.

ii/beta

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović