Bihać: Korona ubrzala rešavanje problema migranata | Politika | DW | 22.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Bihać: Korona ubrzala rešavanje problema migranata

Tranzitni kamp za migrante kapaciteta hiljadu mesta uspostavljen je u utorak 21.4. u selu Lipa nadomak Bihaća u Federaciji BiH, a nakon višemesečnog pritiska gradskih vlasti. Srbi iz okolnih sela protestuju.

„Da nije bilo korone, pitanje je kako bi se to sve odvijalo. Postojala je dobra volja EU da se nađe rešenje, ali mislim da je ova korona-kriza pomogla“, rekao je za DW gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić, nakon što je novi tranzitni kamp u Lipi nadomak Bihaća primio prve stanovnike.

Lipa je kao lokacija za smeštaj migranata iz nekoliko prihvatnih centara u Unsko-sanskom kantonu (USK) predložena još prošle godine, tokom gašenja kampa Vučjak. Međutim, predstavnici međunarodnih organizacija za migracije tada su kategorično odbijali tu ideju, uz objašnjenje da se radi o udaljenoj lokaciji, da nema uslova za život, da u blizini ne postoji škola, bolnica, kao ni ostala infrastruktura za normalan boravak.

-pročitajte još: „Korona ne razlikuje Mirka od Mirsada“

Šta se desilo u nekoliko poslednjih meseci pa su se stvari promenile nije poznato, ali je jasno da u čitavu priču nije u potpunosti uključen državni vrh, već Međunardona organizacija za migracije (IOM), grad Bihać i Vlada USK.

Šuhret Fazlić, gradonačelnik Bihaća: Korona-kriza je išla u prilog otvaranju kampa

Šuhret Fazlić, gradonačelnik Bihaća: Korona-kriza je išla u prilog otvaranju kampa

Maloletnici ne mogu u Lipu

„Danas su ti uslovi pet puta bolji u odnosu na one koje su migranti imali u protekle dve godine u svim drugim centrima“, kaže premijer USK Mustafa Ružnić. On je pozvao Ministarstvo bezbednosti Bosne i Hercegovine da hitno sa predstavnicima međunarodnih organizacija krene u izmeštanje maloletnika iz kantona kojih je oko 400 u prihvatnom centru Bira, kao i da opštinske vlasti Velike Kladuše slede Bihać u uspostavljanju centra van naseljenog mesta.

„Ponovo apelujem na državne vlasti, nađite centar gde ćemo zaštititi maloletnike bez pratnje, jer oni ovde ne mogu da ostanu. Pet ili šest puta sam slala urgenciju prema nadležnim ministarstvima u Sarajevu, ali do danas nismo dobili pozitivan odgovor. Mi smo faktički ponovo sami u ovom“, kaže ministrarka zdravlja USK Nermina Ćemalović, navodeći da su svi humani aspekti zadovoljeni.

-pročitajte još: Izbeglice u doba virusa – kakvu igru igraju Grčka i Turska?

Svakog dana u kamp se dovozi do stotinu migranata sa područja Bihaća koji prolaze trijažu, nakon čega im se određuje smeštaj ili izolacija unutar kampa, u zavisnosti od zdravstvenog stanja. Nema striktne obaveze poštovanja naređenja o nošenju zaštitne opreme zbog korone, a oni koji su nam mogli nešto reći preko ograde, nisu ni svesni gde su došli.

U novootvorenom kampu nadomak sela Lipa još uvijek su u toku radovi

U novootvorenom kampu nadomak sela Lipa još uvijek su u toku radovi

Hoćemo u Evropu, ne zanimaju nas granice

„Samo su nam reki da ulazimo u autobus. Nećemo ostati ovdje, hoćemo da idemo u Evropu. Zatvaranje granica nam ne znači ništa. Treba da nas puste da idemo.“

„Spavali smo na ulici u Bihaću pa su nas pokupili. Rekli su da svi dolaze ovde. Tri puta sam pokušao da pređem granicu, ali nas je hrvatska policija vratila. Idem ponovo što pre. Ne želimo ovde da budemo, daleko je granica“.

Tako pričaju neki od migranata dok sa kesama u rukama čekaju na trijažu za ulazak u kamp.

Šta se promenilo u međuvremenu? Konkretan odgovor nije imao ni gradonačelnik Bihaća, na pitanje kako to da je Lipa bila nepovoljna lokacija do samo par meseci unazad, da bi sada bila uspostavljena kompletna infrastruktura. Nekoliko kilometara od magistralnog puta Bihać - Bosanski Petrovac, na stotinak metara od stare pravoslavne crkve, hiljadu migranata će imati stalni smeštaj. To je sada izvesno.

Dezinfekcioni tunel na ulazu u kamp

Dezinfekcioni tunel na ulazu u kamp

Nisu male pare – ili jesu?

„Ja lično ne bih zatvorio ni Vučjak tada, dok se ovo ne bi izgradilo. Vučjak je bio spas za Bihać i mi smo tražili da, ako zatvaramo Vučjak, da napravimo celovitu strategiju. Nismo je napravili, ali upornom politikom i upornim razgovorima i dobrom voljom pre svega ambasadora Satlera (specijalni predstavnik EU u BiH, Johan Satler, prim. ur), Evropske komisije i IOM, uspeli smo da ih angažujemo na ovome. Oni su se uključili, ali su tražili i da se angažuje i grad, kanton, država... Mi smo ovde sami potrošili skoro pola miliona maraka. To nisu male pare“, kaže Fazlić za DW.

Međutim, prostor na kojem se nalazi kamp je ogroman, nekoliko desetina hiljada kvadrata. S obzirom na sredstva koja su od IOM za smeštaj dobijali i još dobijaju postojeći prihvatni centri (spekuliše se da se samo za holet „Sedra“ kod Bihaća mesečno na ime rente izdvaja oko 20.000 evra), nije teško postaviti računicu za vlasnika zemljišta u Lipi, što je u ovom slučaju Grad Bihać.

-pročitajte još: Korona zaustavila migrante u BiH

S druge strane, iz Sarajeva stiže sasvim suprotno stav, kao da se radi o dve države, dva sistema. Dok USK za migrante pravi trajni prihvatni centar, ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić samo dan ranije je izjavio da je potrebno napraviti situaciju za deložaciju migranata, odnosno njihovo vraćanje iz BiH.

Radončić o migrantima i izbeglicama: Ja ću već ove sedmice započeti kampanju, zasnovanu na zakonu, da se priprema plan njihove repatrijacije i izbacivanja iz države

Radončić o migrantima i izbeglicama: Ja ću već ove sedmice započeti kampanju, zasnovanu na zakonu, da se priprema plan njihove repatrijacije i izbacivanja iz države

Nije to humanitarno pitanje

„Mnogi su mislili da je to humanitarno pitanje. Napokon su svi shvatili da je to bezbednosno pitanje, a ova zemlja ne može da podnese sedam-osam hiljada migranata. To ozbiljno utiče na komoditet naših građana. Ja ću već ove sedmice započeti kampanju, zasnovanu na zakonu, da se priprema plan njihove repatrijacije i izbacivanja iz države“, rekao je Radončić, navodeći da se ovde ne radi o ratnim, već o ilegalnim migrantima iz zemalja koje su bogatije od BiH.

Radončić je uoči krize sa korona-virusom u Banjaluci imao takođe zanimljivu izjavu kada je reč o odnosu prema migrantima: „Zemlje EU su se do sada ponašale tako kako su se ponašale, verovatno i krivicom domaćih vlasti, jer niko nije imao hrabrosti da im kaže u lice: nemojte nam držati lekcije o humanosti. Ako ste tako humani napravite centre kod sebe, a mi ćemo im omogućiti da, čim uđu u BiH, najčistijim vozovima i autobusima dođu do vas“, rekao je Radončić početkom marta.

„Ovo je za nas nedopustivo i niko se ne oseća bezbedno. Evo naše crkve ovde, svega stotinu metara od kampa“, kaže Zdravko Atlagić predsednik mesne zajednice Vrtoče

„Ovo je za nas nedopustivo i niko se ne oseća bezbedno. Evo naše crkve ovde, svega stotinu metara od kampa“, kaže Zdravko Atlagić predsednik mesne zajednice Vrtoče

Srbi povratici bez struje i vode, migrantima i internet

Problem dolazi i od strane Srba u Federaciji BiH, tačnije iz sela koja okružuju sada već migrantski centar u Lipi. Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH poručuje da je nedopustivo da na području srpskog sela Lipa kod Bihaća, koje je okruženo selima u kojima žive Srbi, bude formiran migrantski centar.

„Ovo je za nas nedopustivo i niko se ne oseća bezbedno. Šta sada kad dođe njih par hiljada? Neće moći ovde da ih drže pod kontrolom i biće problema. Evo naše crkve ovde svega stotinu metara od kampa. Mi smo se bunili i ranije, ali niko nas nije slušao. Takođe, mi u nekim povratničkim selima još čekamo i struju i vodu, a ovde su za migrante za mesec dana doveli sve, čak i internet“, kaže Zdravko Atlagić predsednik mesne zajednice Vrtoče, koje je u sastavu opštine Bosanski Petrovac, ali se naslanja na opštinu Bihać.

Inače, predstavici EU, uz učešće USAID, obezbedili su finansijsku pomoć za uspostavljanje dela kampa u Lipi u kojem će migranti imati svu medicinsku negu, uključujući i, kako su najavili, testiranje na Kovid-19.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android