BiH: Teroristi među migrantima

Početkom 2019. godine Služba za poslove sa strancima je u Sarajevu i Bihaću stavila pod nadzor šestoricu „migranata“ iz Avganistana koji „predstavljaju pretnju po javni poredak i sigurnost u BiH“. Petorica se dovode u vezu sa međunarodnim terorizmom, a jedan je osumnjičen za krijumčarenje ljudi i organizovani kriminal.

Direktor službe Sloboda Ujić kaže da se sada utvrđuju svi neophodni podaci kako bi se ova šestorica „udaljila“ sa teritorije BiH.

Ovu vest mnogi tumače kao potvrdu za tvrdnje pojedinih zvaničnika da bi među desetinama hiljada migranata koji preko BiH žele do Evropske unije ima i onih koji predstavljaju bezbednosnu pretnju. „Uvek postoji mogućnost da se na Balkanskoj ruti nađu i lica koja su sklona terorističkim aktivnostima i koja su do sada vršila terorističke radnje“, kaže Ujić.

„Migranti nisu pretnja“

Armin Kržalić, profesor na sarajevskom Fakultetu za kriminalistiku i sigurnosne studije, ističe da su stručnjaci, poučeni iskustvima drugih zemalja, dali preporuke nadležnim institucijama u BiH. „Preporučili smo jačanje kontrole istočne granice BiH, a od Granične policije i službe za poslove sa strancima tražili smo uspostavljanje posebnog odeljenja za identifikaciju i intervju sa svakom osobom koja ulazi u BiH, što je mukotrpan posao, ali i jedini način da dobijemo profile osoba koje ulaze u našu zemlju“, kaže Kržalić za DW.

Kako migranti na putu do BiH prolaze kroz različite kanale krijumčarskih grupa, tako bi bezbednosne službe kroz ispitivanja migranata mogle da dobiju korisne informacije za suzbijanje organizovanog kriminala.

„Kao što je važno da bezbednosne agencije imaju proaktivan rad po pitanju identifikacije i praćenja ovakvih lica, važno je da u javnosti imamo odgovoran pristup informisanja. Važno je izbeći stereotipe prema migrantima, predrasude, manipulaciju, dehumanizaciju, pa i neznanje i preuveličavanje“, kaže profesor Kržalić.

Migranti nisu pretnja, dodaje naš sagovornik, osim eventualno po javni red i mir. „Naravno, uvek postoji mogućnost da se neko infiltrira i da pod etiketom migranta ili izbeglice ostvaruje zamišljene ciljeve, ali to nisu migranti, to je samo okvir u kojem neko može da deluje.“

Spremaju se bespilotne letelice

Kržalić upozorava da je u Grčkoj sve veće prisustvo migranata koji bi uskoro mogli da se nađu u BiH. Zato je, dodaje, zemlji hitno potrebna tehnička, materijalna i finansijska pomoć kako bi bilo dovoljno smeštajnih kapaciteta i kako bi se masovna migracija mogla nadzirati.

U međuvremenu je saopšteno da će Služba za poslove sa strancima biti ojačana međunarodnom donacijom biometrijske opremu do kraja marta. Kako je rečeno, ta oprema će se koristiti za efikasnije otkrivanje osoba koje se dovode u vezu sa terorizmom.

Kretanje migranata u zemljama regiona analizira i Operativni štab za pitanja migracija BiH.  Iz štaba je najavljeno da će biti povećan broj policajaca za nadzor granica prema Srbiji i Crnoj Gori, dok će za bolju kontrolu i nadzor granice biti nabavljene bespilotne letelice i termovizijske kamere.

Prema podacima o broju migranata koji se nalaze u Grčkoj i analizi kretanja prema zemljama zapadne Evrope, zaključeno je da BiH može očekivati sličnu situaciju kao u prošloj godini kada je u ovu zemlju ilegalno ušlo oko 24.000 migranata. Trenutno se u BiH nalazi oko 4.000 migranata smeštenih u šest prihvatnih centara.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android