BiH: Napadi na antifašizam | Politika | DW | 09.09.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

BiH: Napadi na antifašizam

Partizansko groblje u Mostaru je umetnički spomenik posvećen žrtvama fašizma. Desnim ekstremistima i neofašistima on je trn u oku, piše u gostujućem komentaru za DW Marion Kraske.

Partizansko groblje u Mostaru nakon devastacije, 15. jun 2022.

Partizansko groblje u Mostaru nakon devastacije, 15. jun 2022.

Uništavanje nije bilo samo šokantno već i sistematično. Na poznatom partizanskom groblju u Mostaru u Bosni i Hercegovini sredinom juna 2022. uništeno je oko 700 spomen-ploča. Dva i po meseca kasnije, mesto i dalje liči na ratište. Na sve strane leže ostaci kamena, ornamenti na zidovima su oštećeni, sumorna slika.

Tu, na Bijelom brijegu, doslovno je smlavljena počast onima koji su u prošlosti izvojevali pobedu nad nacističkom Nemačkom i njenim saveznicima, italijanskim fašistima i ustaškim jedinicama Nezavisne Države Hrvatske (1941-1945).

Tipičan slučaj

Doduše, nagađa se ko su počinioci, ali to nije razjašnjeno. Naime, policijska istraga je izuzetno spora. I mada su posle uništavanja antifašistički aktivisti, istoričari, čak i Unesko tražili obnavljanje spomenika i njegovu bolju zaštitu, od tada se ništa nije desilo. Lokalna inicijativa za budući stalni nadzor spomenika nije bila uspešna. Nejasno je ko će izdvojiti novac za obnovu i koliko će novca biti.

Partizansko groblje je već 30 godina izloženo nasilništvu. Razbijaju spomen-ploče, na zidovima crtaju ustaške simbole i kukaste krstove. Ovaj slučaj na tipičan način pokazuje kako nacionalističke snage u celom zapadnobalkanskom regionu prekrajaju i brišu istoriju kako bi sopstvene ekskluzivističke etnocentrične narative pretvorili u obaveznu ideologiju.

Marion Kraske

Marion Kraske

Napadi bez sankcija

Predsednik mostarskog Udruženja antifašista i boraca NOR-a (SABNOR) Sead Đulić, smatra da se iza napada krije organizovana neofašistička grupa, koja se predstavlja kao grupa fudbalskih navijača. Partizansko groblje je redovno njihova meta.

On dodaje da mnogi u Mostaru misle da ti ljudi rade po nalogu odozgo i da ih politika podržava, naročito krajnje nacionalistička Hrvatska demokratska zajednica u Bosni i Hercegovini (HDZ BiH), najsnažnija partija hrvatske etničke grupe u zemlji. Đulić kaže da se drukčije ne može objasniti da razaranje koje je trajalo satima nije primetila čak ni policija. On dodaje da nikad niko nije uhapšen ili na bilo koji način kažnjen. Prema njemu, time državne institucije snose deo krivice za nasilne ekscese.

U kleštima segregacije

Politička klima u Mostaru pogoduje takvim delima. Grad na Neretvi je od Bosanskog rata jedan od etnički najpodeljenijih u Evropi. Njime vladaju nacionalističke partije Hrvata i Bošnjaka. Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i bošnjačka Stranka demokratske akcije (SDA) ukleštili su grad između sebe sprovodeći segregaciju, pre svega u školama. Političke elite ne žele da mlađe hrvatske i bošnjačke generacije uspostave kontakt, tako se odgajaju novi mali nacionalisti.

I više od toga: skoro dvanaest godina te partije sistematski sprečavaju izbore na lokalnom nivou. Gradski budžet se deli bez demokratski legitimisane kontrole. Nominalno SDA na državnom nivou kritikuje nacionalističke narative HDZ-a. Ali u zajedničkoj politici eksploatacije javnih resursa u Mostaru HDZ i SDA igraju zajedničku igru – kao i u mnogim drugim gradovima zemlje.

Kriminalna energija

Bez sumnje, mostarsko Partizansko groblje spada u najimpresivnija spomen-obeležja za žrtve fašizma u bivšoj Jugoslaviji. Posle višegodišnje gradnje, otvoreno je 1965. i po volji udruženja boraca trebalo je da isijava vedrinu, kako bi se izdvojilo od sumornih posleratnih spomenika. Prema tom nalogu je vizionarski arhitekta Bogdan Bogdanović, koji je rođen u Beogradu pre 100 godina, stvorio višestepeni spomen-park dajući na volju  snazi svog izraza.

Zato je napad na ovo mesto sećanja dodatno težak, pa su i međunarodni eksperti za Bosnu zgranuti: „Nedavna razaranja dokazuju da su tu divljale snage  sa kriminalnom energijom, nacionalizmom i mržnjom“, konstatuje bivši visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Švarc-Šiling. On kvalifikuje ovaj vandalizam i kao pokušaj da se „uništi deo istorije bivše Jugoslavije, borba protiv fašizma za bratstvo i jedinstvo, u kojoj su mnogi ljudi izgubili život“. On smatra da je „od fundamentalnog značaja“ da se suoči sa prošlošću, ali da Mostar na žalost pokazuje upravo suprotnost.

Groblje za ustaške vojnike

Vodeći političari hrvatske stranke HDZ BiH jasno stavljaju do znanja, da antifašistička sećanja za njih jedva da su važna. Za obnovu Partizanskog groblja trebalo bi izdvojiti 100.000 evra iz budžeta hrvatsko-bošnjačke Federacije. Posmatrači smatraju da ta suma ni izdaleka nije dovoljna za obnovu Partizanskog groblja koje ima status nacionalnog spomenika.

Istovremeno je objavljeno da će za „Groblje mira“ koje se nalazi u blizini Mostara, biti izdvojeno oko 150.000 evra. Posebno kontroverzno je to što su, prema podacima mostarskih antifašista, na tom groblju sahranjeni i brojni ustaški vojnici, a time i podržavaoci nacističke Nemačke. Ubeđeni antifašista Đulić kaže da je ovo groblje, za razliku od srušenog Partizanskog groblja – posvećeno fašistima. Time je prema njemu to groblje sve drugu samo „ne i mesto mira“.

Marion Kraske je ekspertkinja za Balkan, koja je 20 godina radila kao novinarka. Između ostalih medija radila je za nemačku novinsku agenciju dpa, Tagesšau ARD-a i magazin Špigel. Od 2015. do avgusta 2021. bila je na čelu kancelarije Fondacije Hajnrih Bel za Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.