BiH: I dalje oprečni stavovi o Hagu

U glavnom gradu Bosne i Hercegovine u ponedeljak (11.4.) organizovana je međunarodna konferencija „Nasleđe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i društva na prostoru bivše SFRJ“ na kojoj je pozitivno ocenjen rad Haškog suda.

Međutim, dok se u Sarajevu govorilo o tome da nasleđe Haškog suda ima istorijski značaj za utvrđivanje istine o zločinima, u Banjaluci su izrečene optužbe na račun Haškog, ali i domaćih sudova, posebno Suda i Tužilaštva BiH.

„O radu Haškog suda najbolje svedoči arhiva od oko 20 miliona stranica dokumenata koji su u funkciji istine, a protiv pokušaja manipulisanja činjenicama i događajima“, rekao je na konferenciji u Sarajevu haški sudija Bakone Moloto.

Glavni tužilac BiH Milorad Barašin smatra da tu vrednu arhivsku građu treba predati BiH, ali svestan je činjenice da o sudbini arhive ne odlučuje ta zemlja. „O arhivi odlučuje Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a mi ćemo imati pristup pod određenim uslovima“, rekao je Barašin.

Direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava dr Smail Čekić kaže da nasleđe haškog suda ima istorijski značaj „jer bez takve dokumentacione osnove, nije moguće objektivno se baviti procesuiranjem ratnih zločina, niti naučnim istraživanjima“.

Član Instituta Enis Omerović tvrdi da je Haški sud imao velik uticaj na rad pravosudnih institucija u regionu i da sudska pravda ima izuzetan značaj u procesu pomirenja. „Prvo treba uspostaviti sudsku pravdu i na temelju toga graditi pomirenje i zajedničku budućnost u ovoj državi“, rekao je Omerović.

U BiH su oprečni stavovi o radu Haškog i domaćih sudova, jer postoje i oni koji smatraju da bi sudski predmeti i konačne presude trebalo da budu nacionalno izbalansirane.

Centar za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske juče (11.4.) je objavio da je Sud BiH do sada za ratne zločine pravosnažno osudio 51 Srbina, 11 Hrvata i 8 Bošnjaka. Predsednik Boračke organizacije Pantelija Ćurguz zato poziva na akciju, „prvo u parlamentu, a ako treba i na ulici“.

„Treba nam novi krivični zakon jer je ovo što sada imamo, u službi dokazivanja njihove postavke da smo izvršili agresiju na BiH“; rekao je Ćurguz na konferenciji za novinare u Banjaluci.

Učesnik sarajevske konferencije, direktor beogradskog Centra za ljudska prava dr Vojin Dimitrijević, ističe da „krivičnom gonjenju nije cilj osveta i kazna, već pouka kako se to više ne bi dogodilo i kako bi ljudi bili svesni da postoje i posledice“.

Na konferenciji u Sarajevu predstavljeni su i rezultati istraživanja o stavovima građana BiH o Haškom sudu. Više od polovine ispitanika iz Federacije BiH ima pozitivan stav o tribunalu, dok većina ispitanika iz Republike Srpske o toj instituciji ima negativno mišljenje.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković