Tramp želi da stvori mnogo radnih mesta u industrijskom i rudarskom sektoru povlačenjem Obaminog plana o „čistoj energiji“. Obama je želeo da SAD do 2025. godine smanje emisiju štetnih gasova za do 28 odsto. Ali, Tramp je još za vreme predizborne kampanje rekao da su promene klime „kineska izmišljotina“. Njega ne brine to što veliki investitori odavno ne ulažu novac u ugljenokope. Na celom svetu.
Umesto toga, on govori da hoće da ponovo uspostavi energetsku autonomiju SAD. Doduše, ta autonomija odavno postoji, zbog spornog frakinga kao i mnogih elektrana na vetar i sunce kojih ima širom SAD.
Izgleda da ovog predsednika i njegove savetnike nije moguće ubediti u suprotno. A on nije jedini u SAD koji negira priču o klimatskim promenama. Zanimljivo je i da Tramp i pored sveg šepurenja („nova era u energetskoj politici“) ni reč nije rekao o tome da li će se povući iz Pariskog dogovora o klimi iz 2015. godine. Jer, time bi navukao na sebe gnev mnogih grupa za zaštitu životne sredine.
Fatalno bi bilo kada bi Tramp prekršio i finansijsko obećanje koje su bogate zemlje u Parizu dale siromašnima. 100 milijardi dolara do 2020. godine, a posle ista suma godišnje – koju bi trebalo da daju industrijske zemlje. Samo zbog tih obećanja. siromašne zemlje su pristale da se slože sa globalnim ugovorom. Umiruje činjenica da je Kina kao najveći zagađivač planete već saopštila da će se držati dogovora iz Pariza.
Trampov dekret o klimi je još jedan šokantan primer za to koliko je njegovo vidno polje suženo samo na Ameriku. Ili, bolje reći, na delove Amerike koji su ga izabrali. Širom sveta klima se menja i prouzrokuje glad, suše i oluje. Pa i u SAD. Privreda je odavno budna i pravi velike elektrane koje koriste obnovljive izvore energije, napuštajući eksploataciju fosilnih goriva.
Onaj ko to ne primećuje, pokazuje zaista poprilično neznanje, ili beskrupuloznost. No, čak ni ovaj predsednik neće zaustaviti međunarodni voz konferencija o klimi, put ka alternativnim energijama. Ali, on nanosi štetu svojoj zemlji. Tamošnjoj klimi i privrednom razvoju. A svojim biračima u siromašnim područjima SAD gde se kopa ugalj, sugeriše da još postoji fosilna budućnost. To je svesna prevara – ili nije. Ko bi to znao kada se radi o Trampu?