Bez radničkih prava nema ni privrede | Politika | DW | 31.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bez radničkih prava nema ni privrede

U izveštaju Međunarodne organizacije rada UN koji je predstavljen u Ženevi, navodi se da 1,5 milijardi ljudi u razvijenim zemljama ima nesigurna radna mesta, te da radi bez ugovora i zaštite. Kako to promeniti?

Bolji uslovi rada znače i bolju ekonomiju, zaključak je radne grupe Međunarodne organizacije rada (MOR). Ona je ispitala situaciju na radnom tržištu u 145 zemalja u razvoju i u razvijenim zemljama. Pokazalo se da je ukupni razvoj privrede bolji u državama gde su prava radnika zakonski regulisana i ojačana kolektivnim ugovorima i socijalnom zaštitom.

Kvalitet umesto kvantiteta

„Za razvoj je presudan kvalitet“, tvrdi Moazam Mahmud iz MOR, jedan od autora studije. Mit je, kaže, da veći privredni rast u jednoj zemlji može da se postigne samim dolaskom velikih kompanija i stranim investicijama. „Ne izvoz, već kvalitet posla objašnjava zašto pojedine zemlje dugoročno ostvaruju veće prihode“, ocenjuje Mahmud za DW. Uz bolje poslove idu i obrazovanje, veća produktivnost i sigurni uslovi rada. To sa druge strane pokreće čitav privredni razvoj jedne zemlje: „Ako se konkurencija zasniva na kvalitetnom zapošljavanju, ukoliko se nacionalna privreda bazira na poštenim platama, onda sledi i odgovarajući privredni rast.“

Preporuke stručnjaka MOR zato su jasne: ne samo izvoz, već veća potražnja na domaćem tržištu, veća kupovna moć zaposlenih koji imaju sigurne poslove, u kombinaciji sa izvozom – to je formula za dobar razvoj i suzbijanje nezaposlenosti. Stručnjak MOR Moazam Mahmud govori i o ohrabrujućim naporima u mnogim zemljama u razvoju. U njima počinju da se poboljšavaju uslovi na radnom tržištu. Pri tom se mnoge industrijske zemlje, na primer u Evropi, kreću pogrešnim putem.

Indien Kinderarbeit

Ovaj indijski dečak jedan je od skoro 900 miliona radnika u svetu koji prihoduju manje od dva dolara dnevno

Monika Kemperle iz međunarodnog Saveza sindikata IndustriALL u Ženevi taj razvoj prati već godinama. „Neizvesnost na radnom tržištu za radnike neprestano raste“, kaže Kemperle i ukazuje na mnoge radnike u Evropi. Ova Austrijanka u razgovoru za DW prvenstveno ističe masovno davanje ugovora na određeno vreme koji su pretnja egzistenciji. Radnici ne znaju da li će im ugovor sledeći put biti produžen. Niže plate i oročeni nesigurni ugovori čine čak i evropsko tržište rada sve nesigurnijim. „To se sve više pretvara u normalnost“, kaže ona.

Sve više mladih bez posla

U najnovijem izveštaju MOR upozorava i na problem nezaposlenosti mladih u mnogim zemljama. U sledećih pet godina samo će u zemljama u razvoju, zbog povećanja broja stanovnika, na birou rada biti 200 miliona ljudi više. U severnoj Africi i na Bliskom istoku svaki treći mladi čovek nema posao. Početak rešenja bi moglo da bude pridržavanje kriterijuma koje propisuje MOR, kaže Monika Kemperle. Navodi da u mnogim zemljama radnici rade za mizerne plate i to 12, 14 ili čak 16 sati dnevno, bez plaćenih prekovremenih sati. Radne norme koje predlaže MOR predviđaju najviše 48 radnih sati u sedmici. „Ukoliko bi radnici bili redovno i pristojno plaćeni, onda bi preostali radni sati mogli da posluže da se zaposle mladi“, objašnjava predstavnica sindikata.

Ali sindikati sami ne mogu da osiguraju bolje uslove rada, jer u mnogim zemljama nisu ni dozvoljeni. „Mnogo bi bolje bilo kada bi se ti okviri i odredbe usvojili i od strane Svetske trgovinske organizacije“, smatra Kemperle i dodaje da međunarodni sindikati to već godinama zahtevaju. Moazam Mahmod iz Međunarodne organizacije rada dodaje: „Put ka većoj konkurentnosti ide samo preko boljih uslova rada, a ne preko slabljenja radničkih prava.“