Bez pritisaka na relaciji EU-Srbija-Rusija? | Politika | DW | 10.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bez pritisaka na relaciji EU-Srbija-Rusija?

Zvanično u odnosima na relaciji Brisel-Beograd-Moskva nema nesporazuma niti pritisaka, ali ima pravnih obaveza i strateških očekivanja. „Prvi spoljnopolitički prioritet Srbije jeste članstvo u EU“, rekao je Ivica Dačić.

Kada su u pitanju odnosi na relaciji Brisel-Beograd-Moskva, bar zvanično, nesporazuma kažu da nema. Brisel je formalno, kroz izveštaj o napretku Srbije iznosi zabrinutost zbog tendencije nazadovanja u usklađivanju spoljnopolitičkih odluka zemalja u procesu evrointegracja sa deklaracijma EU. Rusija se pominje tek u delu koji se odnosi na izgradnju Južnog toka gde se Beograd podseća na obavezu da da saradnju sa Moskvom u oblasti energetike uskladi sa evropskom politikom i principima. Iz Beograda Briselu neposredno po objavljivanju ovog izveštaja stiže i jasan odgovor:

„Prvi spoljnopolitički prioritet Srbije jeste članstvo u EU.“ To kaže ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, koji u Briselu prisustvuje skriningu za poglavlje 31. koje se odnosi na usklađivanje spoljnih, odbrambenih i bezbednosnih politika EU i zemalja kandidata za članstvo. I dok i jedna i druga strana iznose činjenicu da u ovoj fazi evrointegracionog procesa Srbija nema pravno- tehničku obavezu da u podrži sve spoljnopolitičke odluke Unije, u vazduhu ipak „visi“ jedno veliko „ali“:„EU ima očekivanja da će se Srbija uskladiti sa njenom spoljnom politikom u odnosu na Rusiju“, kažu u Centru za evropsku politku (EPC) u Briselu:“ Sama činjenica da je to pitanje na neki način dospelo u izvešataj o nepretku znači da Evropska komsija tu ima „pitanja da postavi“ Srbiji, što će imati svoju težinu na izglede za evrointegracije Srbije“, objašanjava za Dojče vele, Korina Stratulat iz EPC. O tome da potred pravno-tehničkih pitanja i obaveza sa jedne strane postoji i nešto što se zove „politička klima“, što nije zapisano na papiru koji nosi pečat evropskih institucija, ali se itekako oseća u Brislelu, govori i buduža šefica diplomatije EU, Federika Mogerini, naglašavajući da se o saradnji sa Rusijom može govoriti tek pošto se ispune politički uslovi za to.

Očekivanja ponekad veća od obaveza

Mogerini je tu konkretno govorila o saradnji EU i Rusiji oko projekta gasovoda Južni tok, za koji Beograd kaže da je od interesa za energetsku stablnost zemlje. Postavljajući pitanje zemaljama članicama „zašto je baš Južni tok problematično pitanje za Uniju, dok Severni tok, kojim se ruski gas preko Baltičkog mora doprema u zapadnu Evropu niko i ne pominje“, šef srpske diplomatije naglašava da pored „istorije i prijateljstva“ Beograd i Moskvu vežu i nacionalni i državni interesi. Odgovarajući na pitanje Dojče vele-a da „pritisaka u ovom „trouglu“ ni sa jedne strane na Srbiju nije bilo, Ivica Dačić dodaje: “Kao što jasno kažemo Briselu da nećemo podržati sankcije prema Rusiji isto tako jasno Moskvi stavljamo do znanja da ćemo biti članica EU.“ I dok Beograd poručuje da će biti „pouzdan i predvidljiv“ partner EU, iz Brisela stiže i odgovor budućeg komesara za pregovore o proširenju: “Vlastima u Srbiji je potrebno da razmisle. Ako žele da se kreću ka evropskom članstvu onda signali iz zemlje moraju da budu pravi. Na samoj zemlji je da odluči koliko će se brzo kretati u pregovorima o članstvu“, izjavio je Johanes Han.

Da li je vreme najbolje rešenje?

A prve signale, kako se napominje u diplomatskim izvorima u Briselu, EU očekuje da vidi već sledeće nedelje tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu. „Od onoga o čemu će se tom prilikom razgovarati i Beogradu zavisi i mogućnost bržeg otvaranja prvih poglavlja u pregovorima o članstvu“, ocenjuje se nezvanično i ukazuje na prvenstveno tvrd stav Nemačke kada je u pitanju otvaranje prvih poglavlja, po mogućstvu do kraja ove godine, u pitanju. Na prvom mestu ti signali odnosiće se na dalje radove oko Južnog toka. Otvaranjem skrininga za poglavlje 31. ( o spoljnoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici) svakako će u naprednom periodu rasti i očekivanja o „postepenom i progresivnom“ usklađivanju Srbije sa spoljnom politikom EU. Srbija obećava da će do ulaska u EU u potpunosti uskladiti svoju spoljnu politiku sa Briselom. Dačić dodaje da njegova zemlja „svesna da je isuviše mala da bi rešavala odnose između velikih“. U pokušaju „balansiranja“ između evropskog članstva i specifičnih nacionalnih i državnih interesa, ali i afiniteta, Srbija može da se nada da će godine, koje joj svakako predstoje u pregovorima sa Briselom, doneti i rešenje odnosa EU i Rusije.

Vaš komentar?