Bez panike, dug je samo dva biliona evra

O nemačkom državnom dugu list Vestdojče cajtung piše:

„Ono što izaziva zabrinutost jeste činjenica da su dugovi dostigli 83 odsto društvenog proizvoda Nemačke. To znači da bi deset meseci sav novac morao da odlazi na otplatu duga da bi se stiglo do nule. To je utopija i jasno je da ni u roku od deset godina dug ne može biti otplaćen. Pa ipak, ima nade i na to ukazuje jednostavno poređenje sa kućnim budžetom. Ukoliko neko godišnje zarađuje 30.000 evra i zbog raznih kupovina napravi dug od 25.000 to je svakako loše. Međutim, ako nasuprot dugu stoje neke solidne vrednosti – na primer, vlasništvo stana ili kuće, onda taj dug i nije tako zabrinjavajući.

Poređenje je krajnje pojednostavljeno, ali i država raspolaže vrednostima: ima akcije u kompanijama, nekretnine, puteve. Osim toga, Nemačka je bogata zemlja. Samo vrednosni papiri koje poseduju njeni građani vrede dva biliona evra – tačno koliko iznosi državni dug. Dakle, za paniku nema razloga, ali manje novo zaduživanje ili čak smanjivanje duga bilo bi poželjno“, piše „Vestdojče cajtung“.

Povodom namere Evropske komisije da se u Evropskoj uniji uvede porez na dizel, list Noje osnabriker cajtung piše:

„Uprkos žestokom otporu u zemljama – članicama, Brisel insistira na spornom porezu na dizel. Time je zbrka kompletna i svaki vozač ima neki razlog za nerviranje. Što se predloga Brisela tiče, krajnje je vreme da se prekine indirektno subvencionisanje dizela i da se ovo gorivo oporezuje kao i benzin. Energetska snaga i emisija ugljendioksida razumna su merila kada je reč o ravnopravnom tretmanu i zaštiti prirode.

Međutim, Brisel se ponovo pokazao nesposobnim da pripremi teren za važne odluke. Umesto prethodnih razgovora Evropska unija se spori sa Nemačkom, vodećom zemljom u razvoju dizel tehnologije. I zato će, za sada, sve ostati po starom. To je šteta, jer bi moralo mnogo da se učini na zaštiti klime. Na primer, bilo bi moguće ukinuti porez na vozila. Kako vlasnici vozila sa dizel motorom plaćaju mnogo veći porez njegovo ukidanje utešilo bi ih bar donekle u slučaju uvođenja poreza EU na dizel“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

List Abendblat piše o hapšenju bivšeg egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka:

„Prvo slavljen, zatim progonjen i uhapšen Hosni Mubarak mogao bi ostatak života provesti iza rešetaka. Nema sumnje da su se 82-godišnji predsednik i njegovi sinovi tokom vladavine Egiptom beskrajno obogatili. Pozivanje na odgovornost zbog milijardi koje su nakupili moglo bi se shvatiti kao ozbiljan znak demokratizacije zemlje. Ali, ostaju sumnje.

U krajnjoj liniji, Mubarakovi tužitelji deo su starog korumpiranog sistema i pod pritiskom masovnih protesta sada se prave kao da se bore protiv njega. Pri tom vojna elita i dalje drži vlast u Egiptu. Ona ne odlučuje samo o tempu i razmerama demokratizacije, ona kontroliše i ključne sektore privrede i politike. Stiče se utisak da nove i stare elite zbog obnovljenih protesta na Trgu tahrir sada žrtvuju nekadašnjeg zaštitnika Mubaraka kako bi zaštitile sebe. Generali mogu biti sigurni da će mase aplaudirati hapšenju. Taj aplauz neće potrajati ako sloboda i pravda u Egiptu i dalje budu samo iluzija“, upozorava „Abendblat“.

List Fajnenšenel tajms Dojčland komentariše rezultate najnovijeg istraživanja o stavovima nemačkih građana prema useljavanju i piše:

„Prema tom istraživanju za liberalnu politiku useljavanja nisu samo preduzetnici, socijalna udruženja i stručnjaci, nego i većina Nemaca. Svakako, popularne su i čudnovate teze Tila Saracina o useljenicima. Međutim, najnovije istraživanje pokazuje da građani na problem gledaju mnogo diferenciranije nego što se to misli.

Konzervativni političari greše kada misle da je većina građana protiv useljavanja. Predstavnici naroda ubuduće će morati dobro da razmisle šta govore navodno u ime naroda. Građani su razumniji nego što to misle mnogi političari. Hitno je potrebno ublažiti uslove za dolazak visoko kvalifikovanih stručnjaka i pri tom se ne misli samo na one sa univerzitetskom diplomom, nego i na visokokvalifikovane radnike.

Nemačkoj već danas nedostaje stručna radna snaga, nizak priraštaj svakako ne doprinosi poboljšanju situacije. Kvalifikovani Nemci odlaze u inostranstvo i tu za privredu i društveno blagostanje opasnu prazninu moguće je popuniti samo useljavanjem. Neophodno je ukinuti prepreke za dolazak kvalifikovanih – recimo zahtev da obezbede visoku zaradu – i građani su to očigledno shvatili“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković