"Bez odluke o statusu raste nestrpljenje na Kosovu"

Na samitu Grupe osam najuticajnijih zemalja sveta, pre tri nedelje Hajligendamu, nije stvorena jasna slika o budućem statusu Kosova a nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer ovako objašnjava zašto:

«Mora se priznati da smo u utvrđivanju statusa Kosova još daleko i od rešenja i od približavanja stavova članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sa evropske tačke gledišta to je nepovoljan razvoj događaja i to uopšte ne treba ulepšavati. Zapadnom Balkanu je potrebna stabilnost a za to je neophdono da u dogledno vreme bude određena politička i državna budućnost Kosova, ma koliko to teško bilo. Nadao sam se da će na osnovu predloga Martija Ahtisarija, koji u suštini vode ka ograničenoj nezavisnosti Kosova, oko toga biti postignuta saglasnost u Savetu bezbednosti. Jasno je da se to nije desilo. Sada se pomalo uzdam u razgovore koje će 2. jula u Americi voditi predsednici Vlaidmir Putin i Džordž Buš. Nadam se da ta tema neće ostati po strani. Nadam se i da će za osnovu tih razgovora poslužiti zajednička svest da utvrđivanje statusa ne može još dugo da bude odlagano. U suprotnom će, naime, ponestati strpljenja, pre svega na Kosovu, i onda će biti teško kontrolisati situaciju.»

Deo nemačke javnosti zahteva da se vojnici ove zemlje povuku iz onog dela misije u Avganistanu kojim, pod nazivom «Istrajna sloboda» komanduju Amerikanci i koja neretko izaziva žrtve i među civilnim stanovništvom, no šef nemačke diplomatije Štajnmajer primećuje:

«Svakako da je važno raspravljati o mandatu misije. Na jesen ćemo u Bundestagu razmatrati, kritički i samokritički, u kome delu mandata ćemo nastaviti svoj angažman a gde ćemo ga možda promeniti. Mnogo je bitnije, međutim, ustanoviti kako ispunjavamo obećanja koje smo sami dali avganistanskom narodu. Nismo mi tamo samostalno nego smo, i na to treba podsetiti, posle užasnih atentata 2001, zajedno sa drugim nacijama dobili zadatak da sprečimo da se tamo i dalje obučavaju teroristi. Obećali smo i da ćemo, zajedno sa ostalima, Avganistanu i avganistanskom narodu, koji je 30 godina partio u ratovima i građanskim ratovima, omogućiti civilnu obnovu. Moja je procena da zaostajemo i u civilnoj obnovi i, što je možda još bitnije kada se bude raspravljalo o produženju mandata, u nameri da avganistanske snage bezbendosti, policiju i vojsku, obučimo tako da sami mogu da preuzmu odgovornost za svoju zemlju. Moramo i da sprečimo da naše vojno prisustvo u Avganistanu bude primljeno kao neka vrsta okupacije. I u svim aktivnostima moramo da učinimo sve kako bismo sprečili civilne žrtve. Rekao bih da se vojnici Bundesvera i mnogi drugi trude datakoi bud. Znam i da avganistanski narod iskreno prihvata nemaljke vojnike. Tamošnje stanovništvo zna da je njihovo prisustvo i dalje neophodno kako bi civilna obnova uopšte bila moguća.»

Štajnmajer posle šest meseci predsedavanje Evropskom unijom danas u Berlinu na novih pola godine predaje portugalskom kolegi po službi Luišu Amadu.