Bez koalicije molim, mi smo Britanci | Evropa | DW | 02.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bez koalicije molim, mi smo Britanci

Škoti dolaze. Sa tom parolom konzervativni političari se nadaju osvajanju glasova na izborima za Donji dom parlamenta, 7. maja. Za sada je teško predvideti pobednika. To bi mogla da bude šansa za manje stranke.

Dobiti mesto u Donjem domu britanskog parlamenta u Vestminsteru nije lako. Put do tamo je sledeći: u jednoj od 650 britanskih izbornih jedinica potrebno je osvojiti više glasova od svih drugih kandidata. Kada jedna stranka pobedi na 326 tih mini-izbora – a to obično uspevaju ili konzervativci ili laburisti – onda je „ključ za Kraljevstvo“ njihov. U čitavoj zemlji biti drugi je bezvredno.

„Izborni sistem u Velikoj Britaniji nije proporcionalan i zaista može biti potpuno nesrazmeran. Postoji sistem većinskog glasanja, što za male stranke može biti nepovoljno, a izrazito nepovoljno za stranke sa širokom regionalnom zastupljenošću“, objašnjava Alen Konveri, politikolog sa univerziteta u Edinburgu.

Ukupan broj svih glasova – barometar na demokratskim izborima u čitavom svetu, tako je u Velikoj Britanije beznačajan. To se vidi i kada se pogledaju rezultati koje su ostvarile tri stranke na izborima za Donji dom parlamenta, 2010. godine

Palace of Westminster (UGC)

Da li će Škoti ući na mala vrata u parlament?

Konzervativna stranka tada je osvojila 36,1 odsto glasova i 306 mesta. Stranka laburista dobila je 29 odsto glasova i 258 mesta u parlamentu. Liberalne demokrate osvojile su 23 odsto glasova, ali samo 57 mesta. Nije potrebno veliko matematičko umeće, da bi se uočio taj ogroman jaz.

U potrazi za većinom

„Većinsko glasanje tradicionalno se brani argumentom, da se tako formiraju vlade koje imaju veliku većinu u parlamentu“, kaže profesor političkih nauka Konveri. Ali na predstojećim izborima za Donji dom parlamenta mogao bi da se ponovi rezultat iz 2010: konzervativci koje predvodi premijer Dejvid Kameron i laburisti Eda Milibanda mogli bi da izgube čak i 50 mesta koja su im potrebna da bi obezbedili većinu.

Za parlament u kojem jedna stranka ne poseduje većinu, postoji više rešenja kako bi se osiguralo da on bude politički funkcionalan. Jedno od njih bila bi formalna koalicija – kao što je trenutna unija konzervativaca i liberalnih demokrata ili manjinska vlada.

I pored velikih napora da se nastavi tradicija dvopartijskog sistema, na izborima za donji dom parlamenta, glasači u Velikoj Britaniji će 7. maja najverovatnije glasati za sedam različitih stranaka. U zavisnosti od toga koja od manjih stranaka će osvojiti najviše mesta – ne glasova – odnos snaga mogao bi da se održi u parlamentu.

Großbritannien Wahlen Interview Ed Miliband Fernsehen

Iako ankete pokazuju suprotno, lider laburista Ed Miliband nada se apsolutnoj većini

Škoti u Vestminsteru

Poznavaoci prilika, naime, predviđaju da će Škotska nacionalna stranka (SNP) biti treća snaga u parlamentu, iza konzervativaca i laburista. I pored toga što je u Škotskoj samo 59 izbornih jedinica – to je manje od 10 odsto svih izbornih jedinica u Velikoj Britaniji – SNP bi mogao da osvoji između 30 i 55 mesta u parlamentu.

To je podstaklo Dejvida Kamerona da na početku predizborne kampanje pažnju usmeri ka severu. On upozorava da laburisti planiraju alijansu sa SNP. Na poslednjem zasedanju pred izbore, Kameron je predsednika laburista Milibanda opisao kao „pudlicu“ šefa SNP- Aleksa Salmonda.

„Oni su otvorili zajednički račun u banci – sa neograničenim mogućnostima prekoračenja“, našalio se Kameron. On birače nastoji da uveri da je ekonomski prosperitet Veliike Britanije siguran isključivo ako je vlast u rukama konzervativaca.

Sa druge strane, Miliband je isključio mogućnost formiranja koalicije sa SNP. On naglašava da u njegovom kabinetu neće biti nijedan ministar iz Škotske nacionalne stranke. Škotski profesor političkih nauka Konveri je skeptičan: Neformalan dogovor, na kraju krajeva, je moguć.

Europawahl Grobritannien Nigel Farage 22.05.2014

Većinski izborni sistem mogao bi da zakoči uspon stranke UKIP, Najdžela Feridža

Da li će i crveno ući u politički spektar?

I Kameron, i Miliband se još uvek nadaju da će imati parlamentarnu većinu. Prema aktuelnim anketama i konzervativci i laburisti bi mogli da osvoje 33 odsto glasova, čime bi imali 280 mesta u parlamentu. Na trećem mestu su liberalne demokrate sa oko deset odsto glasova. Ankete pokazuju da bi i antievropska stranka UKIP mogla da osvoji oko deset odsto glasova, što bi moglo da bude dovoljno da u parlamentu imaju pet ili šest poslaničkih mesta.

Politikolog Konveri ipak ne veruje da će UKIP ponoviti uspeh sa izbora za evropski parlament iz maja prošle godine. „Većinski izborni sistem će usporiti uspon UKIP“, smatra on. „Ta stranka će da se fokusira na mandate, gde su šanse za pobedu najveće. To su dva mesta koja sada imaju, i mandati u regionima gde je politička i demografska situacija povoljna“.

Uz to šef UKIP-a Najdžel Feridž je sam sebi prislonio pištolj na grudi sa svojom knjigom „Crvena revolucija“. Feridž je pisao da će otići sa mesta predsednika UKIP ukoliko izgubi u svom izbornom okrugu, u jugoistočnoj Engleskoj.

Reklama