Bez dogovora na razgovorima o statusu Kosova

Kosovo bi nezavisnost moglo da proglasi već u naredna četiri meseca a Srbija neće upotrebiti silu da to spreči. Tako će, sudeći prema izjavama učesnika bečkog samita o statusu ove teritorije, biti rešeno kosovsko pitanje. Najviše zvaničnike Srbije i Kosova na razmenu mišljenja je bio pozvao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari. Nakon čitavog dana razgovora u palati Hofburg u centru austrijske prestonice Ahtisari je zaključio:

«Ovime je završena dvonedeljna runda intenzivnih konsultacija o mom predlogu za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova. Prošli smo kroz čitav dokument, član po član. Glavni cilj sastanka bio je da dvema stranama pružimo još jednu priliku da objasne svoja stanovišta i umanje razlike. Na žalost, one nisu bile spremne da odstupe od ranije iznetih stavova. Imajući to u vidu, moj preldog predstavlja realan kompromis jer omogućava Kosovu da funkcioniše a istovremeno udovoljava potrebama srpske i drugih manjinskih zajendica na Kosovu. Ovim sastankom su završeni pregovori koji su trajali 14 meseci tokom kojih je moj tim, uz snažnu podršku međunarodne zajednice, organizovao 17 rundi direktnih pregovora dvaju strana i 26 ekspertskih misija u Beograd i Prištinu. Nadao sam se da će uz sve te napore ovaj proces dovesti do sporazuma postignutog pregovorima. Nakon njega sam, međutim, uveren da stavovi dvaju strana o statusu Kosova nemaju zajedničkog osnova za postizanje sporazuma. To neće promeniti nikakvi novi pregovori. Čvrsto sam uveren da je potencijal za pregovore iscrpljen. Istovremeno, hitno je potrebno održivo rešenje za status Kosova. Rešenje nije samo u interesu naroda Kosova već je od vitalnog interesa za stabilnost regiona. Zato nameravam da posle ovog sastanka zaključim svoj predlog i do kraja meseca ga predam Savetu bezbednosti.»

Marti Ahtisari je nagovestio da će u završnom tekstu predloga konkretno imenovati budući status Kosova. U aktuelnoj verziji pokrajini se daje pravo da zatraži članstvo u Ujedinjenim nacijama ali bi razvoj civilnihi struktura u Prištini nadgledala misija Evropske unije dok bi bezbednost i dalje garantovale trupe NATO. Kosovski predsednik Fatmir Sejdiu time je zadovoljan:

«Ovi važni razgovori imali su za cilj okončanje ovog procesa. Paket predsednika Ahtisarija za nas je veoma bolan kompromis koji smo prihvatili u nadi da će proces biti brže završen i imajući na umu da odluku o ovom pitanju treba da donese Savet bezbendosti Ujedinjenih nacija. Kosovo ima jasan politički cilj: nezavisnost i suverenitet, međunarodno priznanje države Kosovo i njen ukazak u zajednicu slobodnih nacija. Nezavsna država Kosovo biće dom za sve narode koji u njoj žive: za više od 90 odsto stanovnika koji su Albanci ali i za manjine. Nezavisno Kosovo biće važan faktor stablinsti u regionu jer će sprovoditi sve što omogućava dobre odnose sa svim zemljama u susdestvu, uključujući i buduću novu Srbiju. Time ćemo direktno podsticati napredak na zajedničkom putu slobodnih i suverenih država u evro-atlantske procese i integracije. Kosovo je međunarodno-pravno jednistven slučaj a narod Kosova nikada ne može da zaboravi tragedije kroz koje je prošao poslednjih decenija, posebno poslednje ratno krovoproliće koje je izazvala srpska agresija.»

Kosovski premijer Agim Čeku je precizirao kada će pokrajinski parlament proglasiti nezavisnu državu:

«Očekujemo da što pre, već u prvoj polovini ove godine, bude usvojena nova rezolucija Ujedinjenih nacija. Ta rezolucija će zameniti aktuelnu 1244, podržati paket Martija Ahtisarija i dati novi mandat civilnom i vojonom prisustvu na Kosovu. Prihvatanjem Ahtisarijevog paketa, koji će sigurno biti nezavisnost za Kosovo, Kosovo će zaista i postati nezavisno a pojedinačne države će moći da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Ovo nije bilateralni proces između nas i Beograda jer smo mi uspostavili snažno partnerstvo sa međunarodnom zajednicom. Ovo je internacionalni proces u kojem će konačnu odluku doneti Ujedinjene nacije. Mi ćemo voditi računa da svaku odluku donesemo u tesnom partnerstvu sa međunarodnom zajednicom.»

Srpski predsedik Boris Tadić poručio je da Beograd neće upotrebiti silu.

/izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića možete čuti u RealAudio formatu/

Srpski premijer Vojislav Koštunica ponovo je upozorio da bi davanje nezavisnosti Kosovu protiv volje Beograda značilo kršenje međunarodnog prava i stvaranje presedana koji bi uticao na rešavanje sličnih konflikata u budućnosti:

«Puno se govori o šteti koja će Srbiji biti naneta eventualnom odlukom o nezavisnosti. Više je nego značajna i šteta koja bi bila naneta međuanrodnom poretku, stabilnosti i miru u svetu, mnogim zemljama na svetu. Pozivajući se na povelju Ujedinjenih nacija i njen princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta postojećih država, Srbija brani međunarodni poredak i stabilnost u mnogim drugim državama. Čim je počelo da se govori o budućoj nezavisnosti Kosova pojavile su se mnoge nove karte Evrope, i ne samo Evrope, sa još nekim novim državama. Oni koji neodgovorno krše terirotijalni integritet i suverenitet Srbije trebalo bi o tome da razmisle. Nije to samo pitanje Srbije već zaista pitanje mira i stabilnosti u svetu.»

Upravo zbog eventualnih posledica koje bi nezavisnost Kosova imala po svetski poredak Rusija za sada kao jedina članica Saveta bezbendosti ne podržava takvo rešenje. Marti Ahtisari nije želeo da spekuliše da li će Moskva u Njujorku uložiti veto na njegov predlog i time odložiti rešenje kosovskog pitanja.