Bespilotno iz Ramštajna | Politika | DW | 03.04.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Bespilotno iz Ramštajna

Preko američke vazduhoplovne baze u Nemačkoj izvode se sporni napadi bespilotnim letelicama širom sveta. Upravni sud u Minsteru je kritikovao Berlin da žmuri pred tom činjenicom. Šta se zbiva u Ramštajnu?

Ramstein Air Base je mnogo više od obične vazduhoplovne vojne baze. Ramštajn kod Kajzerslauterna se prostire na 14.000 hektara, sedište je združene vazduhoplovne komande NATO, glavna baza američke avijacije u Evropi i Africi i još mnogo toga. Ali pre svega je Ramštajn relejska satelitska stanica iz koje se upravlja bespilotnim letelicama kojima Amerikanci vrše udare u Africi, na Bliskom istoku i drugde. Takav način vođenja rata je sporan prema međunarodnom pravu.

Ramštajn je zapravo glavna utvrda američke vojne avijacije van SAD. U bazi i oko nje živi 50.000 Amerikanaca, od toga 8.000 vojnika. To je mali grad za sebe, Little America – sagrađen za potrebe rata.

Baza nije eksteritorijalna pa bi tamo Amerikanci morali da se pridržavaju nemačkih zakona. Pa ipak, nadležni u Nemačkoj su do sada prečesto zatvarali oči pred onim što se u Ramštajnu radi. To je utvrdio Viši upravni sud u Minsteru pre desetak dana. Sudije su kritikovale nemačku Vladu zbog nečinjenja povodom rata bespilotnim letelicama. Tužbu su podnela trojica Jemenita čiji su rođaci u domovini pobijeni američkim dronovima.

Uzbuđenje na političkoj sceni

Kako je pisalo u presudi, Nemačka mora da se „kroz podesne mere" uveri da se Sjedinjene Države prilikom upotrebe dronova u Jemenu drže međunarodnog prava. Višestruko je dokazano da u ovim napadima kojima se „pilotira" na daljinu osim navodnih terorista stradaju i civili.

Ramstein Air Base (Imago/StockTrek/T. Ziegenthaler)

Ramštajn

Još pre četiri godine je američki uzbunjivač Brendon Brajant pred anketnim odborom nemačkog Bundestaga posvećenom aferi sa špijuniranjem NSA rekao da Ramštajn ima centralnu ulogu u ratu dronovima. Brajant je ranije i sam iz daljine pilotirao takvim napadima, doduše sa teritorije SAD, ali je rekao da su svi podaci prikupljani preko relejskih stanica u Ramštajnu.

Mnogi nemački političari su u presudi suda u Minsteru našli potvrdu za ono što govore godinama. „Savezna vlada mora da učini sve što može kako bi Sjedinjene Države svoja sedišta u Nemačkoj koristile isključivo u saglasju sa ovdašnjim zakonima", kaže za DW Tobijas Lindner, stručnjak za pitanja odbrane stranke Zelenih.

Fric Felgentroj, poslanik vladajućih Socijaldemokrata i član odbora za odbranu, rekao je da Nemačka pri „razlikama u stavovima sa partnerima" treba da pokaže samopouzdanje čak i kad je sa druge strane „svetska sila SAD".

Doduše, Demohrišćani to vide malo drugačije. Recimo Anita Šefer koja je takođe u odboru za odbranu i dolazi iz izborne jedinice u kojoj je baza Ramštajn: „Samo to što podaci teku kroz Nemačku ne čini Nemačku učesnicom operacija za koje se koriste podaci", kaže Šefer. Savezna vlada još ništa nije rekla o presudi – navodno još nije odlučeno da li će se tražiti revizija.

Infografik Karte US-Militärstandort Ramstein

„Nedostatak dokaza"

Ramštajn je od velike važnosti za armiju SAD. Raspoređivanje trupa i naoružanja po svetu mahom se odvija preko ove baze na jugozapadu Nemačke. Kada američki vojnici bivaju teško ranjeni u misijama, najpre ih avionom prebacuju u Ramštajn pa zatim u obližnju vojnu bolnicu Landštul – najveću takvu američku bolnicu van SAD.

Bez ove baze bi vojska SAD imala velike logističke probleme. Preko Ramštajna se sve odvija – kako misije u koje Amerikanci idu sa evropskim partnerima, tako i ratovi koje vode na svoju ruku uz dubiozne metode.

Pre dve godine su nemački i istočnoevropski mediji izvestili o isporukama oružja i municije sirijskim pobunjenicima, tvrdeći da se i to dešavalo preko Ramštajna. Ako je tako, onda su prekršeni nemački zakoni o kontroli spoljne trgovine i isporuke oružja. Zbog nedostatka dokaza nikada nije pokrenuta zvanična istraga, kako je saopštilo Državno tužilaštvo u Kajzerslauternu u februaru prošle godine. Rečeno je da „novinarski zaključci nisu isključeni", ali da nema „indicija o konkretnim isporukama oružja". Sa Amerikancima nije ni razgovarano u predistražnom postupku.

Tako su se otprilike brzo gasile sve istrage ili predistražni postupci koji bi imali veze sa bazom Ramštajn. Recimo u februaru 2003. je CIA kidnapovala jednog imama u Milanu i preko Ramštajna ga prebacila u jedan egipatski zatvor-mučilište. Tužilaštvo u Cvajbrikenu je 2008. obustavilo istrage jer se tobože nije mogao otkriti identitet otmičara.

Međutim, godinu dana ranije je u Italiji pokrenut proces protiv 23 agenta CIA koji su kasnije u odsustvu osuđeni na duge zatvorske kazne. Dakle, Italijani su znali imena, a Vlada u Rimu je bila spremna da zategne situaciju sa Vašingtonom – za razliku od Vlade u Berlinu.

Od kada je rat dronovima u fokusu, mirovno udruženje „Stopp Air Base Ramstein" dobija sve više podrške. Poziv za obustavu ratova bespilotnim letelicama potpisalo je već 17.000 ljudi. Za jun je najavljena sedmica protesta protiv Ramštajna, treća takva protestna akcija. Presuda suda u Minsteru bi mogla da bude vetar u leđa tom mirovnom pokretu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM