Bespilotne letilice za nemačku vojsku | Izbor iz štampe | DW | 01.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Bespilotne letilice za nemačku vojsku

Nemačka vojska bi želela da se opremi naoružanim bespilotnim letilicama – za akcije u inostranstvu. „Zujalice“ su potrebne vojsci da bi mogla brže da reaguje u sukobima. A i vojna industrija brzo reaguje...

Bundesver u Avganistanu trenutno koristi izraelske izviđačke bespilotne letilice tipa Heron-1 koje su nabavljene na lizing. Ugovor o lizingu ističe 2015. Sada o nabavci naoružanih „zujalica“ treba da odlučuje nemački parlament. U Odboru Bundestaga za odbranu je već održana prva diskusija o tome. Poslanici su saslušali stručnjake koji zastupaju različita gledišta o ovom oružju. Sindikat Bundesvera se založio za nabavku borbenih „zujalica“, dok kritičari smatraju da kupovina tog oruđa predstavlja prvi korak ka automatizaciji rata.

Glavni argument pristalica bespilotnih letilica je da se ne radi o „mašinama za ubijanje“, već o zaštiti nemačkih vojnika. Tako je pred Odborom Bundestaga general Hans-Verner Fric ispričao kako je pre nekoliko godina u severnom Avganistanu sa svojim vojnicima upao u žestoku borbu. Prošlo je čitavih 16 minuta pre otvaranja artiljerijske vatre. „Onaj ko je doživeo kako se vojnici osećaju dok u borbi čekaju da im stigne podrška iz vazduha, zna koliko je dug svaki minut koji može da donese smrt“, rekao je između ostalog general. Evo izbora iz komentara koji su o ovoj temi objavljeni u nemačkoj štampi.

List Zeksiše cajtung (Drezden) piše: „U Berlinu se pretvaraju da je počela kompleksna etička debata na čijem kraju će biti odlučeno da li će borbene bespilotne biti kupljene ili ne. No, članovi nemačke vlade – zajedno sa [ministarkom odbrane] Ursulom fon der Lajen – zapravo ne žele debatu o tome. Borbene bespilotne letilice važe kao zle jer ih SAD koriste za ubijanje koje je pravno i moralno problematično. Teško je braniti odluku u korist takvih letilica od tog negativnog imidža.“

„Naravno da ima mnogo protivargumenata“, konstatuje komentator lista Fraje prese (Kemnic); „i moralno pitanje o tome da li upotreba bespilotnih letilica smanjuje prag osetljivosti onih koji ubijaju, sasvim je opravdano. Osim toga, na diskusiju utiče i rat američkih bespilotnih letilica protiv islamskih terorista, koji su mnogi nevini ljudi morali da plate životom. No, Bunsetag ne bi dozvolio takvo ratovanje koje je protivno međunarodnom pravu, kao ni protivzakonitu upotrebu ovih letilica u Nemačkoj. Naposletku, Nemačka je i invaziji u Iraku rekla ne.“

Levičarski berlinski list Junge velt (Berlin) u čitavoj priči vidi, između ostalog, i dobar posao koji se smeši koncernima za proizvodnju oružja i vojnog oruđa Daso, Erbas (Francuska) i Alenija aermaki (Italija) sa kojima se već pregovara o mogućoj isporuci letilica. Njihova oprema još nije definisana ali bi to trebalo da se učini u naredne dve godine, pri čemu bi ta razvojna faza koštala 60 miliona evra. „No pošto će to potrajati još par godinica, nemačka vlada bi da što pre nabavi neke bespilotne letilice da premosti taj period […] A pošto sada više nema vremena, moralo je da brzo dođe i do ‚široke debate‘[…] Ministarka fon der Lajen će se sada brzo odlučiti – za borbene bespilotne letilice…“

„Naoružane bespilotne letilice bi u zemljama kao što su Avganistan ili Mali zaista mogle da na velikom rastojanju otkriju protivničke snage, pa i da ih bombarduju, bez slanja sopstvenih trupa na liniju fronta“, piše komentator lista General ancajger (Bon): „ali medalja ima i drugu stranu: kao što se jednom već desilo, kada su dva američka aviona 2009. na reci Kunduzu u raketiranju cilja ubila 140 ljudi, među kojima mnogo nevinih stanovnika jednog sela, i bespilotne letilice – pogrešno vođene – mogu da pogode nevine osobe. To će uvek biti stvar osetljivog odmeravanja situacije, koliko god vojna akcija bila precizna. Jer, i rat bespilotnim letilicama je – rat, i kao takav on nikada neće biti čist.“