Berlinale se bori za normalnost | Mozaik | DW | 01.03.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Filmski festival

Berlinale se bori za normalnost

Međunarodni filmski festival u Berlinu, kao i mnogi drugi, u vreme pandemije doživljava kompletnu metamorfozu. Ipak, i u ovakvom formatu. Berlinale je platforma za mnoge filmove koji teško pronalaze put do bioskopa.

Ovogodišnji vizualni dizajn Berlinala: pogled u budućnost

Ovogodišnji vizualni dizajn Berlinala: pogled u budućnost

Dugo se nije znalo kako će se pandemija korona-virusa odraziti na najveći filmski festival u Nemačkoj. Poslednjo, jubilarno 70. Berlinale za malo je izbeglo lokdaun i mere zatvaranja, i održano je u normalnom obliku, ako se ne računa činjenica da je to bilo prvo Berlinale pod novim rukovodstvom.

Novi duo na čelu Berlinala, Marijete Risenbek i Karlo Šatrijan se već druge godine svog rada našao pred možda najvećim izazovom s kojim se taj festival susreo od svog osnivanja pre više od sedamdeset godina. Da se filmska industrija nalazi u kritičnom periodu pokazuje i akcija održana u nedelju uveče, dan uoči početka specijalnog izdanja Berlinala: svi bioskopi su, nakon tačno četiri meseca, bili osvetljeni. Time se želi, kako kažu organizatori akcije, da se utiče na politiku da filmskoj industriji napokon pruži neku perspektivu otvaranja.

Sprečiti otkazivanje po svaku cenu

Perspektivu najstarijem nemačkom filmskom festivalu hteli su da daju i novi ljudi na njegovom kormilu. „Nipošto nismo hteli da otkažemo Berlinale“, rekla je Marijete Risenbek.

Iz te odlučnosti rodio se novi koncept kojeg već mnogi i pre nego što se pokazao uspešnim hvale kao moguće rešenje za budućnost festivala koji poslednjih godina pomalo gubi trku s konkurencijom iz Kana i Venecije.

Ovogodišnje Berlinale tako je podeljeno u dva dela: prvi od 1. do 5. marta i drugi od 9. do 20. juna. U prvom, prolećnom delu filmove će preko onlajn-platformi da gleda profesionalna publika: stručni žiriji, predstavnici industrije, te novinari. Pobednik će, naravno bez svečane ceremonije, biti proglašen šturim saopštenjem na kraju petodnevnog onlajn-skrininga.

U drugom delu festivala odabrani filmovi biće prikazani širokoj publici u bioskopima širom Berlina. Organizatori u tom delu programa vide šansu da povrate aspekt koji je ove godine zbog pandemije izostao, a na koji su jako ponosni: kontakt s publikom. Jer, za razliku od ostalih velikih festivala, Berlinale je bilo i ostalo festival otvoren za sve ljubitelje filma, a ne samo za povlašćene s akreditacijama oko vrata.

Na leto će se i deliti nagrade, zlatni i srebrni medvedi. Za mnoge filmove koji su se našli na programu već sada su poznati počeci prikazivanje u bioskopima na leto, tako da bi drugi deo Berlinala mogao ipak da bude iskorišćen za promociju kao što je to obično slučaj s normalnim izdanjima festivala.

Domaća uzdanica: nemačka filmska zvezda Danijel Bril kao glumac i režiser filma „Nebenan“ (Pored)

Domaća uzdanica: nemačka filmska zvezda Danijel Bril kao glumac i režiser filma „Nebenan“ (Pored)

Drugačiji program

Da ipak sve nije normalno pokazuje i izbor filmova, posebno u takmičarskom delu. Tu upada u oči potpuni izostanak američkih produkcija. Holivudski producenti svoje adute ne žele da troše sada, već kasnije, kada bude bilo jasno kada će filmovi moći da se prikazuju u bioskopima širom sveta.

Ni nemački producenti nisu preterano išli na ruku novom konceptu festivala: dva nemačka filma od kojih se mnogo očekuje, film „Nebenan“, rediteljski prvenac poznatog glumca Danijela Brila i „Fabian – oder Der Gang vor die Hunde“ Dominka Grafa nisu na raspolaganju novinarima u onlajn-izdanju festivala. Producenti su objasnili da filmove premijerno žele da prikažu publici, u pravim bioskopima. Teško je reći da li se tu fradi filmofilskoj motivaciji ili tak o pukom strahu od piratskih kopija. I neki drugi producenti odlučili su se na neku vrstu blokade onlajn-prikazivanja, poput geotaginga.

Pa ipak, predstavnici ostalih filmova u glavnoj konkurenciji zadovoljni su što su njihovi radovi prošli kroz strogi odabir. Među njima je hrvatska producentkinja Ankica Jurić-Tilić iz zagrebačke producentske kuće „Kinorama“. Ta kuća pojavila se kao koproducent filma „Baksuzno bubanje ili bezumni pornić“ rumunskog reditelja Radua Judea koji se našao u takmičarskom programu ovogodišnjeg Berlinala. Hrvatska manjinska produkcija će u takmičarskom programu konkurisati filmovima reditelja poput Francuza Ksavijera Beauvua ili Koreanca Hong Sangsoa. U takmičarskom programu ove godine konkuriše samo 15 filmova, od čega čak pet nemačkih.

Hrvatska manjinska produkcija „Baksuzno bubanje ili bezumni pornić”

Hrvatska manjinska produkcija „Baksuzno bubanje ili bezumni pornić”

Uvežbana onlajn-prezentacija

Za Ankicu Jurić Tilić, koja je čest gost na Berlinalu, ovogodišnje neobično festivalsko izdanje i nije nepoznati teren. „Rekla bih da na neki način svi već godinu dana ’vežbamo’ i da smo se na žalost navikli na onlajn-markete, onlajn-oglašavanje, onlajn-promociju i sve ostalo što je došlo s ovom nesrećnom pandemijom. Na žalost, to nije uporedivo s kontaktima uživo, ali još uvek se nadamo projekcijama s publikom početkom leta. A ovaj poslovni deo vezan uz prodaju i plasman će sigurno teći dobro“, rekla je Jurić Tilić u razgovoru za DW.

Organizatori festivala uoči početka smotre posebno ističu zadovoljstvo što se za filmski sajam „European Film Market“ ove godine prijavilo čak i više predstavnika filmske industrije nego inače. To bi moglo delimično da se objasni činjenicom da je ovakvo učestvovanje na sajmovima bez putnih troškova mnogo pristupačnije, ali i željom da se što bolje dočeka letnja sezona od koje mnogi očekuju mnogo.

Film „Kelti“ srpske rediteljke Milice Tomović

Film „Kelti“ srpske rediteljke Milice Tomović

Malo filmova s jugoistoka Evrope

U brojnim službenim programima ovogodišnjeg Berlinala pojavljuju se samo dva autorska filma iz zemalja zapadnog Balkana: „Kelti“, srpske rediteljke Milice Tomović u jakom programu „Panorama“, kao i „Tabija“, bosanskohercegovačko-kanadskog reditelja Igora Drljače u programu „Genarations“. To je, u poređenju s prošlim godinama, relativno skromna ponuda.

Za ljude iz filmske industrije, poput Ankice Jurić Tilić, to nije znak za zabrinutost. „Realno, u gotovo svakoj sekciji imamo bar jedan film, ali meni se lično uvek čini da je premalo filmova iz jugoistočne Evrope – prirodno je da smo subjektivni i navijački raspoloženi. Direktori festivala izjavili su da broj prijavljenih filmova nije pao, uprkos godini iza nas koja nije bila prijateljska prema produkcijama, što je svakako ohrabrujuće“, zaključuje zagrebačka producentkinja.

Ipak, umetnici su zadovoljni što se u ovakvim uslovima festival uopšte održava. A još su zadovoljniji oni kojima će uspeti da svoj film prikažu široj publici. Za rediteljku Tomović najvažnije je da rad na filmu u pandemijskoj godini nije bio uzaludan. „Kako je počela 2020 i završila se. Iskreno nisam imala nikakva očekivanja u pogledu festivala i počela sam da sumnjam da će se išta dogoditi. Kad smo dobili poziv da budemo deo selekcije ’Panorama’ na festivalu u Berlinu, tako je došla i nada da taj film nismo godinama stvarali uzalud. Imamo osećaj da se stvari sad lagano otvaraju i da postoji mogućnost, bez obzira na ovo vanredno stanje u kojem se nalazimo, da će ovaj film doći do publike“, rekla je Tomović.

„Tabija“ Igora Drljače u programu „Generation“

„Tabija“ Igora Drljače u programu „Generation“

Jugoistok Evrope ipak ima još jednu „jaku predstavnicu“: u ovogodišnjem glavnom žiriju takmičarskog programa učestvuje i bosanskohercegovačka rediteljka Jasmila Žbanić čiji je film „Grbavica“ 2005. dobio Zlatnog medveda za najbolji film Berlinala.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama