Berlinale – odraz kompleksnog sveta
7. februar 2018.
Berlinale, prema broju gledalaca najveći filmski festival na svetu, ove godine će prikazati gotovo 400 filmskih ostvarenja. Od 15. do 25. februara za nagrade će se takmičiti 19 filmova, uključujući i četiri nemačke produkcije. Direktor festivala Diter Koslik kompletirao je takmičarski program najavivši i učešće norveške drame Utoja 22. juli Erika Popea. Film obrađuje događaje iz 2011. kada je desničarski ekstremista Anders Brejvik ubio 77 ljudi na istoimenom ostrvu. „Ovogodišnje Berlinale odražava svet onako kakav on jeste. A svet je kompleksan, složen, ali i uzbudljiv“, rekao je Koslik predstavljajući program festivala.
Počasni Zlatni medved za životno delo ove godine će biti uručen američkom glumcu Viljemu Defou. Nedavno nominovan za Oskara za najboljeg glumca za glavnu ulogu u filmu Projekat Florida, Defo je učestvovao u oko 100 produkcija a 2007. je bio član Međunarodnog žirija Berlinala.
Četiri nemačke produkcije u trci
Među četiri nemačka kandidata za nekog od Medveda je film Tranzit Kristijana Pecolda. Bavi se temom pisci u egzilu tokom nacističkog perioda i zasnovan je na istoimenom autobiografskom romanu Ane Zegers. Tu je i ljubavna drama režisera Tomasa Štubera U prolazima o vezi između dvoje gubitnika.
U portretu Tri dana u Kiberonu, režiserka Emili Atef obrađuje životnu dramu Romi Šnajder. Četvrti nemački kandidat je porodična drama Moj brat se zove Robert i on je idiot Filipa Greninga.
Festival otvara fim Vesa Andersona
Međutim, 68. međunarodni filmski festival u Berlinu otvoriće animirani film iz SAD Ostrvo pasa, režisera Vesa Andersona. Takođe američki reditelj Gas van Sant na Berlinale dolazi sa svojim novim filmom Ne brini, neće on peške daleko stići u kojem glumi i Oakin Feniks. Svetsku premijeru u Berlinu imaće i film Eva Benoa Žakoa u kojem glumi francuska diva Izabel Iper.
U specijalnom programu Berlinala između ostalog će moći da se vidi Tiha učionica, novi film Larsa Kraumea, drama iz Hladnog rata koja se delom oslanja na stvarne događaje.
U konkurenciji su i sledeći filmovi Dovlatov ruskog reditelja Alekseja Germana Mlađeg i Moja ćerka Italijanke Laure Bispuri. Poljska rediteljka Malgožata Šumovska poslala je svoj novi film Lice.
#MeToo u fokusu
Naravno, ovogodišnje takmičenje je u znaku debate #MeToo o seksualnoj diskriminaciji u filmskoj industriji. „Ove godine nemamo zajedničku temu, ali težište je na temama poput civilne hrabrosti“, kaže direktor Berlinala Koslik. „Tema će igrati veliku ulogu na festivalu. Biće raznih diskusija na kojima će se razgovarati o toj temi“. Pod motom „Ne diskriminaciji“, posetioci Berlinala koje su pogođeni seksualnim uznemiravanjem mogu besplatno i anonimno da se obrate i dobiju savet.
sf/pg/dr (dpa, afp)