Berlinale 2019: važno je znati | Mozaik | DW | 04.02.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Film

Berlinale 2019: važno je znati

Berlin je ponovo prestonica filmske umetnosti: ove godine Berlinale se održava od 7. do 17. februra. Poslednje Berlinale pod vođstvom dugogodišnjeg direktora Ditera Koslika bi moglo da protekne u znaku – žena.

1. Film koji otvara festival

Festival se otvara filmom danske režiserke Lone Šerfig: "Ljubaznost stranaca" pripoveda o susretima četvorih ljudi u zimskoj atmosferi Njujorka. Reč je o dansko-kanadskoj koprodukcji u kojoj između ostalih glume Zoe Kazan, Tahar Rahim, Andreas Rajzboro i Bil Najti. Šerfigova, koja je 2001. već dobila Srebrnog medveda, jedna je od sedam režiserki zastupljenih na ovogodišnjem festivalu. Diter Koslik je obećao "jedan divan početak festivala", kao i da  ova režiserka ima "osećaj za karaktere, velike emocije i suptilan humor."

Filmfestival Berlinale 2019 Wettbewerb | Film The Kindness of Strangers

Scena iz filma - Ljubaznost stranca

2. Takmičenje

U konkurenciji za Zlatnog i Srebrnog medveda je ove godine 17 filmova. To je okosnica festivala. U najpoznatije režiserke i režisere koji se takmiče za nagrade spadaju Francus Fransoa Ozon, Špankinja Izabel Koišet, Poljakinja Agnješka Holand te Žang Jimu iz Kine. No, sa velikim interesovanjem se očekuju i režiseri iz Kine Vang Kvanan (Zlatni medved 2017) ili Turčin Emin Alper - obojica su kritični prema politici i vladama svojih zemalja.

3. Nemci

Najveću pažnju privlači Fatih Akin, mada su u Berlinu nemački režiseri po tradiciji vrlo prisutni. Režiser koji je već dobio važne nagrade na festivalima u Berlinu i Kanu kao i Evropsku filmsku nagradu na Berlinaleu prezentira svoj film "Zlatna rukavica". To je priča o jednom berlinskom ubici žena iz 70-ih godina. Akinu će nemački takmaci biti režiserke Angela Šanelec i Nora Fingšajt. I u drugim sekcijama, kao i u programu posvećenom podmlatku "Perspektiva nemački bioskop" 109 od ukupno 400 novih filmova su dela režiserki i režisera iz Nemačke.

4. Žiri

O dodeli nagrada odlučuje Žilijet Binoš sa još petoro članova žirija. Slavna glumica (rođ. 1964) je predsednica žirija. Odličan je poznavalac filma, njena dosadašnja karijera je vrlo uspešna, 1997. je dobila oskara za ulogu u filmu "Engleski pacijent". U žiriju će imati i podršku jedne nemačke i jedne britanske koleginice - Sandre Hiler i Trudi Stajler.

5. Svetske premijere

Na ovom festivalu će biti mnogo premijera - posebnu pažnju privlači dvodelna ekranizacija života pisca Bertolda Brehta (režija: Hajnrih Breloer) Tu su i dokumentarni filmovi o fotografu Peteru Lindbergu, glumcu Mariju Adorfu i o nemačkoj rok-grupi "Di toten hozen". Iz SAD stiže dokumentarac koji bi mogao da se interpretira kao komentar na eru Donalda Trampa: "Votergejt ili kako smo naučili da zaustavimo predsednika koji gubi kontrolu" režisera Čarlsa Fergusona.

6. Forum

U velikom programu "Forum" biće prikazano 39 filmova. To su tradicionalno "dela koja su smela, sa stavom, bez kompromisa", dakle reč je o politički društveno angažovanom bioskopu koji ponekad poseže i za nekonvencionalnim formama. Moto ovogodišnjeg Foruma bi mogao da glasi "literatura" jer se mnogi filmovi orijentišu na pisane forme i vrte se oko pesmama ili pisama. Primer: austrijski film "Deca mrtvih" je eksperimentalna obrada "Romana o duhovima" nobelovke Elfride Jelinek. U Forumu je i upečatljiv crno-beli film iz Lesota: "Majko, davim se. Ovo je moj poslednji film o tebi".

7. Panorama

Još više fimova se prikazuje u sekciji "Panorama"- 45 filmova iz 38 zemalja. Panorama ove godine, prema navodima organizatora festivala, nudi "kontroverzan, politički i izazovan program" u kojem "u mnogo fipmova ljudi pokušavaju da se otarase sistema tlačenja i tuđeg jarma". Tu je mnogo filmova žena o ženama, uglavnom su u pitanju portreti umetnica iz raznih delova sveta.

8. Retrospektiva

"Retrospektiva" je ove godine u znaku režiserki: "Samoodređenje. Perspektive autorki filmova" - tu se prikazuje 26 igranih i dokumentarnih filmova iz oba dela Nemačke između 1968. i 1999. godine. "Novi nemački film" je projekat u kojem nisu reč vodili samo veliki režiseri poput Rajnera Vernera Fasbindera, već i režiserke poput Mej Spils ili Ule Štekl. I u bivšoj DDR su žene režirale filmove. Zato će Retrospektiva ove godine da se pobrine za mnoga otkrića i da iznese na svetlo dana mnogo zaboravljenih stvari.

10. Filmovi iz bivše Jugoslavije

"Bog postoji - zove se Petrunija" - režija: Teona Strugar Mitevska, jedini je film iz bivše Jugoslavije (rađen kao koprodukcija Makedonije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Francuske) koji je u takmičarskom rogramu festivala. U drugim sekcijama su i kratki film Jasmile Žbanić "Crvene gumene čizme" (Bosna i Hercegovina), dokumentarac Igora Drljače (Bosna i Hercegovina/Kanada) "Kameni govornici" (Bosna i Hercegovina). Film "Šavovi" Miroslava Terzića (koprodukcija Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine) bavi se temom nestanka dece iz srpskih porodilišta i sumnjama da su prodata na usvajanje.

11. Nagrade

Najprestižnija nagrada je Zlatni medved - prošle godine je pripala rumunskoj režiserki Adini Pintilije. Već se zna ko će dobiti počasnog Zlatnog medveda - to je britanska filmska i pozorišna glumica Šarlota Rempling, koja se proslavila filmovima poput "Noćnog portira" (1974) i "45 godina" (2015), snimila je više od 100 filmova. Dodeljuju se i druge nagrade: Srebrni medvedi za režiju i glumu, kao i druge nagrade, na primer, Berlinske kamere za autore koji su posebno povezani sa festivalom, među njima je i legendarni francuski režiser Anges Varda.

BDT 69. Pressekonferenz der Internationalen Filmfestspiele Berlinale (Getty Images/M. Nareyek)

Diter Koslik

12. Diter Koslik

Posle gotovo dve decenije na Berlinaleu se završava era Ditera Koslika. On je 2001. postao direktor festivala i dao mu svoj pečat. U njegove najveće zasluge spada to što je na festivalu ojačao ulogu nemačkog filma i što ga je činio sve popularnijim za široku publiku. Poznat je i po svom opuštenom i vickastom ponašanju u javnosti. Doduše, bio je i na meti kritika u kojima je optuživan da je doprineo padu nivoa prikazanih filmova.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM