Berlin pomaže žrtvama rata u BiH

Područje Zapadnog Balkana je, od dolaska koalicione vlade Olafa Šolca, još više ušlo u vidokrug nemačke spoljne politike. Interesovanje se ne odnosi samo na sadašnjost i budućnost, već i na prošlost, tačnije na suočavanje sa događajima na području bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.

Intenziviranje tih aktivnosti nastavilo se i ove nedelje posetom delegacije sačinjene od predstavnika udruženja žrtava rata u Bosni i Hercegovini koji su u Berlinu vodili razgovore u kancelarskom kabinetu, Bundestagu i Ministarstvu spoljnih poslova.

„Ova dva dana su bila veoma intenzivna, vodili smo veoma intenzivne razgovore. Dobili smo podršku na svim instancama i u kancelarskom kabinetu i od predstavnika Bundestaga“, rekla je potpredsednica Bundestaga Ajdan Ozoguz (SPD), koje i stoji iza projekta.

-pročitajte još: „Žrtve Srebrenice utkane u državu Srbiju“

Ideja rođena u Srebrenici

Ideja se, kako je rekao socijaldemokratski poslanik i izvestilac poslaničke grupe SPD za Zapadni Balkan Adis Ahmetović, rodila prošle godine prilikom posete Ozoguz komemoraciji u Srebrenici. Potpredsednica nemačkog parlamenta tada je pozvala predstavnice i predstavnike glavnih udruženja žrtava rata u Bosni i Hercegovini da posete Berlin. „Mislim da je zaista važno što su predstavnici ovih udruženja došli u Berlin i što ova poseta ima veliki uticaj na poslanike koji su povezani s temama kao što su zaštita ljudskih prava ili razvojna pomoć“, rekao je Ahmetović. S tim u vezi, on je spomenuo i princip „feminističke spoljne politike“ koji je Nemačka nedavno implementirala.

Predstavnici udruženja žrtava rata su u razgovoru s vodećim predstavnicima nemačke politike izneli probleme s kojima se susreću u svakodnevnoj borbi za svoja prava. Odluka o obeštećenju civilnih žrtava rata u Bosni i Hercegovini do sada nije implementirana i to ne zbog pravnih, nego, kako se moglo čuti od članova delegacije, zbog političkih razloga. Najviše blokada, kažu, dolazi iz Republike Srpske.

Problem je, kako objašnjava pravnica Ajna Mahmić, savetnica međunarodne organizacije „Trial International“, pravna rascepkanost BiH. „Preživeli moraju da navigiraju kako bi ostvarili svoja prava koja su različita u Federaciji, Republici Srpskoj ili Distriktu Brčko“, kaže Mahmić. Ona ukazuje na to da je jedino u Distriktu Brčko deci koja su rođena nakon silovanja priznat status žrtve rata. No i to je ostalo na simboličnom činu, jer ta deca nemaju pravo na materijalnu ili bilo kakvu drugu naknadu.

Potreban pritisak na susede

U svim procesima potrebna je pomoć međunarodne zajednice u BiH što uključuje i pritisak na političke aktere, kaže Mahmić: „Bez Kancelarije visokog predstavnika i britanske ambasade, projekat priznavanja statusa žrtve deci rođenoj nakon silovanja sigurno ne bi ugledao svetlo dana.“

„I dok počinioci ratnih zločina i dan danas rade, i to i u državnim institucijama, njihove žrtve su nesposobne za rad“, kaže Mahmić.

„Prioritet kod procesuiranja ratnih zločina jeste saradnja s državama u regionu. Na žalost, pokušaji da po tom pitanju dođe do saradnje pravosuđa Bosne i Hercegovine s Hrvatskom, Srbijom i Crnom Gorom, nisu do sada bili uspešni i tu se nadamo pomoći od međunarodne zajednice“, rekla je Mahmić.

-pročitajte još: Manipulacija žrtvama – kreiranje „zlih politika“

Socijaldemokratska političarka Ozoguz smatra da se preko politike ipak može stvoriti atmosfera u kojoj bi se pravosuđe odlučnije suočavalo s repovima iz prošlosti, a to se pre svega odnosi na procesuiranje ratnih zločina. „Mi smo svesni da je teško uticati na rad sudova, ali naravno, primećujemo da politika ima uticaja na pravosuđe i to je posebno vidljivo u BiH, ali i u Srbiji i Hrvatskoj. Ono što možemo i za šta se nadamo da će ova poseta doprineti, jeste da probudimo svest o tome koliko ovi ljudi toliko decenija nakon završetka rata još uvek pate i da utičemo na one koji donose odluke, da se stvori atmosfera u kojoj bi sudovi procesuirali i ove slučajeve“, rekla je Ozoguz za DW.

Iskoristiti nemačka iskustva

Ajna Jusić, iz udruženja „Zaboravljena deca rata“ rekla je da Nemačka i preko svojih pravnih službi, ali i kroz iskustvo koje je sakupila u suočavanju s prošlošću, može da pomogne u istom procesu i u Bosni i Hercegovini. „Naše udruženje nastalo je na osnovu istraživanja koja su sprovedena sa decom koja su rođena tokom Drugog svetskog rata i kod kojih su očevi bili nemački vojnici, a majke žene iz okupiranih područja. Nemačka već poseduje čitav niz alata i metodologija u suočavanju s prošlošću i nama je veoma važno da se utiče na tu tematiku u BiH“, rekla je Jusić, koja je inače 1993. bila prvo dete rođeno u zaštićenoj kući „Medika“ u Zenici, u kojoj su bile smeštene žene žrtve silovanja. Ta danas diplomirana psihološkinja ukazala je na to da bi iskustva koja su stečena u prevladavanju trauma u BiH sigurno za nekoliko godina mogla da se koriste i u sličnom procesu u Ukrajini.

Jedan od problema s kojim se žrtve u BiH suočavaju jeste i dalje stigmatizacija i neprihvatanje od strane jednog dela društva. „Deca koja su rođena nakon silovanja često su izložena uvredama, daju im se nadimci poput: četnička, ustaška ili balijska deca, deca neprijatelja. A treba samo zamisliti kakav pritisak su osećale naše majke“, kaže Ajna Jusić i dodaje:

„Mi ne smemo da zaboravimo da živimo u patrijarhalno opresivnoj državi koja ne podržava preživele i njihove sudbine. Treba reći da je BiH država u kojoj i u mirnodopskim uslovima od 15 silovanja samo jedno bude prijavljeno“, kaže Jusić. Ona napominje da se i danas postavlja pitanje kredibiliteta žrtve. „Kod svedočenja žena ili prijave silovanja i danas se postavlja pitanje verodostojnosti tih iskaza“, zaključuje Jusić.

Šikaniranje kroz naplatu sudskih troškova

Velik problem su sudski troškovi s kojima se suočavaju oni koji svoj status ratne žrtve pokušavaju da izbore sudskim putem. Nedim Mustačević iz Tuzle u Berlin je došao u sklopu delegacije kako bi svedočio o svom mukotrpnom putu od zarobljeništva u srpskim logorima, pa do borbe za svoja prava. „Što se nas logoraša tiče, rat još uvek traje, jer se nad nama još uvek vrši tortura“, rekao je Mustačević, potpredsednik Unije logoraša Bosne i Hercegovine.

On je ukazao na praksu sudova u Republici Srpskoj koja od podnosilaca tužbi za nematerijalno obeštećenje traži namirenje sudskih troškova koji u velikoj meri prevazilaze finansijske mogućnosti podnosilaca. „Ja sam dobio na naplatu 1.700 maraka i sada mi prete da će mi taj iznos oduzimati od penzije“, kaže Mustačević koji je bio zarobljen i mučen u logoru „Batković“ pored Bijeljine. On je rekao da su u razgovorima s predstavnicima nemačkog državnog vrha zatražili i podršku u osnivanju reparacionog fonda kojim bi se pomoglo žrtvama mučenja. „Naši nam političari ne pomažu i zato se nadamo da će nam pomoći nemački“, rekao je Mustačević.

Nedostatak mesta sećanja i obeležja

„Naš je cilj da se Bosna i Hercegovina vrati u centar pažnje, jer vreme protječe, biološki satovi otkucavaju, i mi smo apelovali na Nemačku da iskoristi sve svoje mehanizme i izvrši pritisak na političare u regionu da se ta pitanja reše“, rekla je Midheta Kaloper iz udruženja ratnih žrtava „Foča 92-95“. Ona je ukazala i na problem nedostatka spomen-obeležja koja bi podsećala na žrtve rata. „U Foči imate dvoranu u kojoj su se tokom rata dogodili najstrašniji zločini, pogotovo nad ženama, a da na toj dvorani nema nikakvog obeležja. Ona je čak obnovljena novcem Evropske unije“, kaže Kaloper.

Dvodnevni boravak predstavnika udruženja žrtava rata okončan je večerom koju je organizirala Elke Bidenbauer, supruga predsednika Nemačke Frank-Valtera Štajnmajera, i sama po struci pravnica.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.