1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Prihvatni centar za izbeglice i migrante u Subotici
Prihvatni centar za izbeglice i migrante u SuboticiFoto: Krystian Maj/ZUMA/picture alliance

Berlin nastavlja da insistira: Srbija da uskladi vizni režim

20. oktobar 2022.

Na sastanku ministara unutrašnjih poslova zemlja zapadnog Balkana i EU (20.10.) jedna od glavnih tema biće suzbijanje ilegalnih migracija. Tu bi pritisak na Srbiju zbog njenog viznog režima mogao dodatno da se pojača.

https://p.dw.com/p/4IR2V

Gotovo da ne prođe dan, a da nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fazer (SPD) ne ukaže na povećan broj ilegalnih prelaza kopnenih granica iz smera Austrije i Češke u Nemačku. Zbog toga su nedavno produžene i kontrole na tim granicama, a pojačane su i tzv. „dubinske kontrole“, kojima je graničnoj policiji omogućena kontrola i duboko na teritoriji Nemačke.

Vrlo često se u tom kontekstu ponovo spominje i tzv. „Balkanska ruta“, pa i Srbija, kao jedan od krivaca za pojačan dolazak ilegalnih migranata i to iz zemalja iz kojih je do sada bilo malo ili nimalo migranata. Potražioci azila iz zemalja poput Indije ili Burundija do sada nisu ni ulazili u nemačke statistike, ali stanovnici tih drugih zemalja (ukupno 25), mogu bez vize da dolaze u Srbiju, a odatle do Šengen-zone put nije tako nepremostiv kao sa Bliskog istoka ili iz Afrike.

-pročitajte još: Pretnja uvođenjem viza: Raste pritisak na Srbiju

I stanovnici zemalja Magreba pojačali su pritisak na izbegličke centre u Nemačkoj koji ionako pucaju po šavovima zbog više od milion izbeglica iz Ukrajine. „Pojačani pritisak vidimo pre svega iz istočne i srednje sredozemne rute, iz Libije i Tunisa“, stoji u odgovoru nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova na upit DW.

Ministarka unutrašnjih poslova Nemačke Nensi Fezer
Ministarka unutrašnjih poslova Nemačke Nensi FezerFoto: Wolfgang Kumm/dpa/picture alliance

Usklađivanje viznog režima

Austrija doduše beleži porast broja zahteva za azilom građana zemalja poput Indije, ali čak i letimičan pogled na statistike u Nemačkoj za septembar ove godine pokazuje da se nijedna od tih zemalja (Indija, Tunis, Burundi, itd.) ne nalazi među zemljama iz kojih dolazi najveći broj azilanata. U statistikama se čak ponovno pojavljuju Severna Makedonija i Moldavija, ali spornih zemalja sa spiska zemalja koje imaju bezvizni režim sa Srbijom nema.

Ipak, usklađivanja viznog režima Srbije s viznim režimom EU i dalje ostaje jedna od glavnih tema u odnosima Nemačke i Srbije. Ministarstvo spoljnih poslova je na upit DW odgovorilo da je vizni režim bio tema tokom više susreta nemačkih i srpskih političara.

„Poslednji put je vizni režim bio tema bilateralnih razgovora prilikom posete izaslanika vlade za zapadni Balkan Manuela Saracina Beogradu sredinom septembra, ali i drugi članovi nemačke vlade dotakli su se te teme u kontaktima sa Srbijom“, rečeno je iz Ministarstva za DW.

Državljani zemalja kao što su Indija ili Burundi npr, do Srbije stižu avionom, a zatim deo njih nastavlja Balkanskom rutom ka EU
Državljani zemalja kao što su Indija ili Burundi npr, do Srbije stižu avionom, a zatim deo njih nastavlja Balkanskom rutom ka EUFoto: picture alliance/ picturedesk/K. Schöndorfer

Ne do kraja godine, nego što pre

Kako je portparol nemačkog MUP-a Maksimilijan Kal izjavio u sredu, dan uoči konferencije ministara u Berlinu, teme na ministarskom sastanku koji se održava uoči Samita o zapadnom Balkanu, manje-više su očekivane: neregularna migracija na zapadnom Balkanu, korupcija i kriminal, ali i – o tome se u poslednje vreme nije preterano govorilo – odnos prema osobama koje se na zapadni Balkan vraćaju s „područja koja su pod nadzorom džihadista“.

Na sastanku su predviđeni i zajednički zaključci, a što se tiče Srbije, Kal je ponovio zahtev nemačke ministarke Fezer koja je prošle nedelje u Luksemburgu rekla da se od svih kandidata za članstvo u EU očekuje da usklade svoje vizne politike sa standardima u Evropskoj uniji.

Određeni signali iz Srbije da bi to moglo da se dogodi već su došli, ali Nemačkoj i EU to očigledno ide suviše sporo, s obzirom na više od 400 ilegalnih prelaska nemačko-austrijske i nemačko-češke granice. „Srbija je obećala da će uskladiti svoju viznu politiku s EU do kraja godina, ali nama je važno da se to dogodi veoma brzo“, naglasio je Kal, dajući time do znanja da od Beograda očekuje da uvede vize za 25 zemalja mnogo pre kraja godine. Možda već na predstojećem samitu 3. novembra?

Nemačka – nema više mesta za izbeglice

Međutim, s obzirom na agresivnu reakciju ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina koji je pre neki dan na marginama konferencije Interpola u Delhiju Evropsku uniju nazvao „licemernom i lažljivom“, trenutni je utisak da Beograd nije nimalo zadovoljan takvim pritiskom.

„Ako je problem Evropske unije što je u nju preko Srbije došlo oko 500 građana Burundija, onda je verovatno još veći problem nekoliko miliona ljudi koji su došli iz Sirije i Avganistana“, rekao je Vulin. Nakon toga je zaključio da Srbija nije odgovorna ni za stanje u tim zemljama, ni za ostala krizna područja, poput Magreba.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar VulinFoto: Marinko Sekulic/DW

Šta je s Hrvatskom i „puš-bekovima“?

Kada se govori o Balkanskoj ruti, pominje se, doduše manje od Srbije, i još jedna zemlja, koja će takođe biti prisutna na ministarskoj konferenciji. Hrvatski ministar unutrašnjih poslova je još pre nekoliko dana boravio u Berlinu i, iako rezultati tih razgovora ne izlaze u javnost, sigurno je bilo reči i o praksi tzv. „puš-bekova“ koju navodno primenjuje hrvatska policija pri kontroli granice s Bosnom i Hercegovinom.

Nakon što je na upit DW odbilo da komentariše da je ponašanje Hrvatske po tom pitanju prepreka ulasku Hrvatske u Šengenski prostor, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova je na temu „puš-bekova“ dalo samo uopšten odgovor:

„Hrvatska sprovodi mere zaštite svojih granica i to u sopstvenoj odgovornosti. Mi generalno polazimo od toga da zemlje-članice Evropske unije poštuju međunarodno pravo i na svojim granicama. Prilikom sumnje u moguće prekršaje, nemačka vlada se zauzima za brzo i transparentno rasvetljavanje“, stoji u odgovoru.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.