Berlin daje tempo evrointegracijama | Evropa | DW | 29.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Berlin daje tempo evrointegracijama

„Želimo da proces učlanjenja u EU teče brže“, poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel na kraju berlinske konferencije o Zapadnom Balkanu, prve u nizu posvećene evrointegracijama tog regiona.

„Konferencija država zapadnog Balkana i Evropske unije u Berlinu bila je važan signal po pitanju evropske perspektive za sve zemlje Zapadnog Balkana čiji su premijeri i ministri učestvovali na ovom skupu“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel, otvarajući u sedištu vlade konferenciju za novinare kojoj su prisustvovali predsednikom Albanije Edi Rama kao i predsednik Evropske Komisije Žoze Manuel Barozo.

„Konferencija je zaživela nakon što smo se pomislili kako bismo mogli na odgovarajući način da podsetimo na to da je pre sto godina počeo Prvi svetski rat, pre 75 godina Drugi, a da je pre 25 godina okončan Hladni rat što je delovima Evrope donelo novu nadu. A onda su se 90-ih godina u regionu Zapadnog Balkana rasplamsali ratni konflikti. To što su se osam premijera, ministara privrede i ministara spoljnih poslova u četvrtak (28.8.) kao gosti okupili kod nas u Berlinu, plod je činjenice da se poslednjih godina u Nemačkoj mnogo toga desilo i da postoji spremnost na saradnju u cilju dobrobiti ljudi na Zapadnom Balkanu. Evropska komisija, Evropska unija i sve njene članice žele da u tome pomognu“, rekla je Merkel.

Austrija domaćin narednog susreta

Westbalkan-Konferenz

Premijer Srbije Aleksandar Vučić i nemačka kancelarka Angela Merkel u Berlinu

Kancelarka je naglasila da će naredne godine domaćin druge konferencije posvećene Balkanu biti Austrija. „Želimo da pokažemo da ovaj susret nije samo događaj za jedan dan, već da mi od toga pravimo radni proces zato što je pred nama mnogo posla. Radi se i o političkom rešavanju problema, posebno između Srbije i Kosova, gde smo u poslednje vreme ostvarili velike pomake. Reč je i o pitanju formiranja vlade nakon izbora u BiH. Nadamo se da ćemo naredne godine odmaći korak napred.“

Angela Merkel je ponovila da je akcenat konferencije bio na regionalnoj saradnji, da se razgovaralo o saobraćajnim projektima i projektima infrastrukture, jer je cilj da ljudi imaju što više dodirnih tačaka, da se susreću i da privreda može da funkcioniše na zajedničkom prostoru. A onda je izrekla i rečenicu koja je definitivno pobila sve ranije navode o umoru od proširenja: „Želimo da proces učlanjenja teče brže.“

Velika očekivanja stanovnika regiona

Nemačka kancelarka naglasila je da je to u rukama svake zemlje ponaosob, ali da ljudi u regionu imaju velika očekivanja i da žele veliki napredak po pitanju suzbijanja nezaposlenosti. „Lopticu“ je zatim prebacila predsedniku Evropske komisije. „Od gospodina Baroza sam jasno čula da je Evropska komisija spremna da pomogne“. Dodala je i da je komesar EU za privredu Etinger sa ministrima privrede razmatrao važnost energetskih projekata u regionu, a da je komesar za proširenje Štefan File bio na sastanku u vili Borsig, zajedno sa ministrima spoljnih poslova. Merkel je naglasila značaj konferencije, na koju je pozvala sve značajne političare iz Berlina i Brisela, ali i stotinak predstavnika privrede.

Westbalkan-Konferenz

Šefovi diplomatija održali su odvojen sastanak s nemačkim kolegom Štajnmajerom

Skup je okončan zaključcima u kojima se navodi će se sve strane pojačano zalagati za dalje, konkretne korake u reformskom procesu, ali i rešavanju svih otvorenih bilateralnih pitanja i unutrašnjih problema. Potcrtano je i to da će se naredne godine u Austriji na drugoj konferenciji napraviti prvi bilans i videti šta se sve za godinu dana postiglo. Do 2018. će se na narednim konferencijama kontinuirano nastaviti proces i rad na ključnim pitanjima za Zapadni Balkan.

Poboljšati međusobnu saradnju, rešavati probleme

Svi učesnici konferencije složili su se da je neophodno rešavati bilateralna pitanja što je moguće pre. Premijeri Srbije i Kosova izrazili su odlučnost da ubrzaju proces normalizacije odnosa. Mora se razrešiti i spor oko imena između Grčke i Makedonije i pokazati spremnost na kompromis. Zemlje Zapadnog Balkana složile su se da intenzivnije sarađuju uz pomoć regionalnih organizacija kakva je Regional Cooperation Council.

Zemlje su se obavezale i na dalje mere za suzbijanje korupcije i kriminala. Predviđena je čak „nulta tolerancija“ za korupciju. U zaključcima se zahteva nastavak reformi u pogledu stvaranja nezavisnog sudstva i pravne države. Učesnici konferencije obavezali su se i na rad na jačanju pluralističkih medija i nezavisnih sindikata. Ministarstvo spoljnih poslova u Berlinu će u tom cilju organizovati radionicu za 12 vodećih novinara iz zemalja regiona. Nemačka je ujedno, navodi se u završnom dokumentu, spremna da sprovede dodatne mere, kako bi zemlje regiona ohrabrila na korišćenje sredstava iz evropskih pretpristupnih fondova.

Rama pozdravio angažman kancelarke Merkel

Westbalkan-Konferenz Rama Merkel Barroso

Zajednička konferencija za novinare premijera Albanije, nemačke kancelarke i predsednika Evropske komisije

Albanski predsednik Edi Rama se u ime država Zapadnog Balkana zahvalio kancelarki za njenu inicijativu kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana. Zahvalio se i predsedniku Evropske komisije Barozu, koji je spremno pristao da podrži kancelarkinu inicijativu. Rekao je i da je veoma važno da kancelarka Merkel preuzima vodeću ulogu kada je u pitanju region Zapadnog Balkana. „Obavezujemo se da nastavljamo reformski kurs, imamo dug put pred sobom, to znamo. Moramo štititi i versku harmoniju i toleranciju u svojim zemljama i boriti se i dalje da na jednom prostoru muslimani i hrišćani žive zajedno, i to u miru i blagostanju. Kao što vi kao Evropa možete nama da pomognete, tako i mi možemo da pomognemo vama“, rekao je Rama.

Žoze Manuel Barozo takođe se zahvalio kancelarki za podršku za, kako je rekao, „agendu Zapadni Balkan“. On je podvukao da Brisel želi da dugoročno zemlje Zapdnog Balkana sve postanu članice Unije i da im se na taj način obezbedi stabilnost i prosperitet. Pohvalio je i napredak u Hrvatskoj i rekao da su značajni koraci postignuti i u Srbiji, Makedoniji, pa čak na Kosovu. Jedino Bosnu i Hercegovinu nije spomenuo. Rekao je će Evropska unija izdvojiti skoro 12 milijardi za pomoć regionu do 2020. godine, od toga skoro 20 odsto za regionalne projekte. Dodao je i da ljudi u zemljama regiona prate šta se dešava u Berlinu i da je važan signal kada se uputi jasno „Da“, u korist pristupa njihovih zemalja Uniji.

Nakon konferencije za novinare održana je radna večera sa premijerima i ministrima na kojoj su takođe razmenjena mišljenja učesnika. Saslušani su i mladi ljudi iz regiona, koji su izneli svoje nade i očekivanja od konferencije. Kancelarka je tome pridala veliki značaj i rekla da veruje da će to biti inspiracija „da ne popustimo u naporima ka cilju kako bi od regiona napravili, ne samo uspešniji ekonomski, već i politički prostor.“

DW.COM