Beogradski penal još uvek boli | Mozaik | DW | 31.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Beogradski penal još uvek boli

Ciriški izdavač Diogenes je, uoči Evropskog prvenstava u fudbalu, objavio zbirku teksova „Neće valjda opet nula-nula“. Među sjajnim i tragičnim trenucima fudbala je i „Beogradska noć“.

Vinfrid Štefan priredio je zbirku tekstova o fudbalu pod naslovom „Neće valjda opet nula-nula – priče i pesme o fudbalu“. Na 288 stranica zebeleženo je mnogo toga što fudbal čini opsesijom za milione ljudi. Trenuci neopisive sreće, driblinzi za pamćenje, kombinacije snova. Treneri koji vode timove kao što pozorišni režiser vodi glumačku ekipu i fudbaleri koji se ponašaju kao pozorišne zvezde.

Neprebolna beogradska noć

Ali je reč i o tragedijama koje još uvek bole, mada je prošlo 40 godina. Recimo, priča „Beogradski penal“ u kojoj Uli Henes priznaje da nikada nije preboleo jednu beogradsku noć – 20. juna 1976. Finale evropskog prvenstva u fudbalu. U polufinalu su Nemci savladali Jugoslaviju sa 4:2 u produžecima, mada su u prvom poluvremenu, jednom od najboljih koje je ikada odigrala neka jugoslovenska ekipa, gubili sa 0:2.

I u finalu ih je čekala drama u susretu sa Čehoslovačkom. U regularnom delu, ali i posle produžetaka, bilo je 2:2. Prilikom izvođenja penala pri rezultatu 4:3 za Čehoslovačku na redu je nemački reprezentativac Uli Henes. On je tada u očima stručnjaka bio „najbrži živi napadač u Evropi“. Henes se seća: „Namestio sam loptu na tačku kao u transu. Uzeo sam zalet i šutnuo ne pogledavši golmana. Gledao sam za loptom, ona se penjala, penjala. Kao raketa sa Kejp Kenedija zujala je u pravcu oblaka. Nema golmana koji bi je mogao dohvatiti, toliko je bila visoka. Jedino što nije ušla u go, ta lopta. Oko mene je odjednom bila praznina“, seća se Henes, ne bez humora. Čehoslovačka je realizovala sledeći penal i postala evropski šampion, raspršio se nemački san o tituli.

Fudbal je umetnički događaj

U jednoj od priča je novinar dnevnih švajcarskih novina oponašao velikog nemačkog dramskog pisca i pesnika Bertolta Brehta, stavljajući mu u usta zapis „Šalke-Hanover je umetnički događaj godine 1929“. Izmislivši da je Breht rekao kako je fudbal zabavniji od pozorišta autor se poigrao sa sličnostima pozorišne i fudbalske predstave. U šaljivo intoniranom tekstu izmišljen je i Brehtov citat: „To što bolji ne pobedi uvek govori da je umetnost fudbala nemilosrdno realistična“.

U zbirci priča je i „Danteova tragedija“. Međutim, nije reč o slavnom piscu Danteu već o brazilskom reprezentativcu i igraču minhenskog Bajerna, Danteu Bonfimu Santosu, koji će sigurno pamtiti Belo Horizonte 8. jula 2014. Na svetskom prvenstvu je Brazil igrao protiv Nemačke, a Dante protiv čak šestorice klupskih kolega iz Bajerna, čemu se, kako je rekao, radovao. Radost je bila kratkog veka jer je brazilska ekipa doživljava brodolom kao malo kada u istoriji – Nemačka je pregazila domaćina sa 7:1!

Pesnik na golu

U ovoj zbirci koja izlazi na vreme da podgreje fudbalsku groznicu uoči evropskog fudbalskog prvenstva u Francuskoj ne sme da izostane i pesma nobelovca Gintera Grasa „Noćni stadion“:

Polako fudbal sviće na nebu.
Sada se vidi da su tribine pune.
Usamljen, pesnik na golu.
Ali sudija svira ofsajd.