Belorusija: nemačka uzdržanost je ispravna | Politika | DW | 19.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Belorusija: nemačka uzdržanost je ispravna

Kuda vode protesti u Belorusiji? U Nemačkoj je primetna uzdržanost što se tiče političkih želja. Belorusi moraju sami da odrede svoju budućnost. Ipak, svi pogledi su upereni u Moskvu.

Niko u zapadnoj Evropi u početku nije računao s tim da će protesti u Belorusiji biti ovako masovni. Ali posle nekoliko dana postalo je jasno da je u toku revolucija. Istoričar i stručnjak za istočnu Evropu Karl Šlegel govori čak o „postanku nacije“. On kaže da je to „veličanstveni evropski trenutak, kojem u Nemačkoj poklanjaju premalo pažnje“.

-pročitajte još: „Svi se nadaju revoluciji“

Iz solidarnosti sa američkim pokretom „Black Lives Matter“ hiljade ljudi je u Nemačkoj izašlo na ulice, a sada Nemci ostaju kod kuće. I zaista, u Berlinu se danima okupljaju samo ljudi koji su najčešće i sami poreklom iz Belorusije, ne više od stotinjak njih.

Politika pokazuje solidarnost i uzdržanost

Talas solidarnosti na nemačkim ulicama je izostao – ali se nemački političari polako javljaju za reč. Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer uputio je video-poruku Belorusima: „Ljudi te napaćene, ali ponosne zemlje zaslužuju našu solidarnost i podršku“, rekao je nemački predsednik, a potom se obratio direktno beloruskom predsedniku Lukašenku, apelujući na njega da ne insistira na sili, već na dijalogu. Isto tako, Štajnmajer se obratio i beloruskoj vojsci: „Ne bi trebalo da se primenom sile ogrešite o sopstveni narod“.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer

Nemačka kancelarka Angela Merkel oglasila se preko svog portparola Štefana Zajberta, obraćajući se učesnicima protesta: „Ti ljudi bi trebalo da znaju da je Evropa na njihovoj strani i da pažjivo posmatra kako se ophode sa njima“. Zajbert je potvrdio da su nemačka Vlada i opoziciona beloruska političarka Tihanovskaja uspostavili kontakt, ali nije naveo detalje, „jer to ne služi celoj stvari“.

Samo bez mešanja

Olga Drindova, stručnjakinja berlinske Fondacije nauka i politika kaže: „Nikako ne bih savetovala aktivno mešanje Evropske unije u ovom trenutku“. Ona smatra da sve strane moraju da omoguće zemlji da samostalno oblikuje proces. „Na protestima se jedva vide evropske zastave, to je pre svega beloruska revolucija“, kaže politološkinja i dodaje da su glavni zahtevi ljudi koji protestuju slobodni izbori, pa je moralna podrška Zapada veoma važna.

-pročitajte još: Belorusija: ekonomska strana krize

„Ljudi koji su na ulicama u Minsku za sada nemaju geopolitiku na svom dnevnom redu“, smatra Jerg Forbrig, stručnjak za istočnu Evropu trusta mozgova Nemački Maršalov fond. „Ne radi se o pitanju Evropa ili Rusija – oni jednostavno žele da se njihova država prema njima odnosi razumno. Brza preorijentacija ili novi pravac zemlje između Istoka i Zapada bio bi kontraproduktivan“.

„Ljudi koji su na ulicama u Minsku za sada nemaju geopolitiku na svom dnevnom redu“

„Ljudi koji su na ulicama u Minsku za sada nemaju geopolitiku na svom dnevnom redu“

Godina 1989. je samo donekle slična

Svi naglašavaju da je teško predvideti kuda vodi dinamika događaja. Forbrig smatra da je pogrešno upoređivati događaje u Belorusiji s revolucijom u Ukrajini 2014. ili sa istočnoevropskim revolucijama 1989. Krajem osamdesetih postojala je, prema njemu, „potpuno drukčija geopolitička situacija“, ali je drukčija i uloga Sjedinjenih Američkih Država: „Ovaj put su SAD odsutne, a Evropska unija relativno brzo reaguje“. On pri tom misli na sastanak ministara spoljnih poslova EU nekoliko dana posle beloruskih izbora i sazivanje posebnog samita EU s temom Belorusija. Forbrig kaže da su Amerikanci zaokupljeni tamošnjom predizbornom kampanjom na predsedničkim izborima.

Međutim, u samoj Belorusiji su, prema mišljenju nemačkog politikologa, događaji slični onima iz 1989: „Sedmog oktobra 1989. Istočna Nemačka je slavila 40 godina postojanja, a samo nedelju dana kasnije Honeker je bio prošlost“, seća se Forbrig ostavke šefa države i partije u bivšem DDR.

Na vidiku je kraj diktature

„Sada je odlučujuće šta će uraditi Putin“, kaže Volfgang Tirze, bivši predsednik Bundestaga i nekadašnji istočnonemački disident. „Da li će podržati Lukašenka ili će posedovati mudrost i inteligenciju Gorbačova i reći – ovo nema smisla, moramo da pustimo tu zemlju, moramo da omogućimo demokratiju, a time i novo partnerstvo između Belorusije i Rusije“.

Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin

Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin

Karl Šlegel se pribojava da se u Belorusiji može „desiti nešto strašno“. On veruje da je Vladimir Putin odlučan da ide do kraja, a „mi nismo spremni za tako nešto“. Politikolog Jerg Forbrig se ne slaže sa tim. On ne misli da će Rusija posegnuti za takvim rešenjima kao što je vojna intervencija: „Rusija će na drugačije načine pokušavati da zadrži uticaj u Belorusiji. Na primer, prilikom izbora budućeg potencijalnog naslednika Lukašenka“.

Stručnjaci smatraju da je iskustvo ruske agresije poslednjih godina stavilo SAD i EU pred istu dilemu. U suštini, zna se da Rusija koristi svoj uticaj u Belorusiji da bi na kraju od toga imala koristi. Zato Nemačka ne želi da preuzme aktivniju ulogu. Belorusi bi trebalo da odluče sami. Izgleda da su već odlučili da ne žele da ostanu poslednja komunistička diktatura Evrope.

 

Reklama