Belgija hoće veću kontrolu putnika

Anis Amri, osumnjičen za atentat u Berlinu, posle napada je nesmetano putovao kroz pola Evrope: autobusom i vozom iz Nemačke u Holandiju, a nakon toga iz Francuske u Italiju. To je moguće zahvaljujući Šengenskom prostoru u kojem nisu predviđene redovne granične kontrole.

U međuvremenu Šengen više nije otvoren kao ranije. Od vrhunca izbegličke krize u jesen 2015. godine nekoliko zemalja ponovo kontroliše svoje granice. Primer je Nemačka koja kontroliše granicu sa Austrijom. To je sasvim u skladu sa evropskim zakonom: Potrebno je da neka zemlja ima dobar razlog za ponovno kontrolisanje granice, i da to dogovori sa Evropskom komisijom. Isto tako kontrola mora biti ograničena na određeni vremenski period. To je produženo nekoliko puta i naredna odluka o produžetku bi trebalo da bude donesena u februaru. Međutim, takve kontrole, zbog velikog dnevnog prelaska granice, vrše se po metodu slučajnog uzorka. Osim toga, otvorenih unutrašnjih granica, osnovne evropske ideje, malo ko bi se lako odrekao.

Međutim, u vreme terorizma i izbegličkog talasa je Šengenska sloboda pod sve većim pritiskom. U aviosaobraćaju je EU već odlučila da putnike ubuduće kontroliše prikupljajući sveobuhvatne podatke. Nakon skoro petogodišnjeg pregovaranja o zaštiti ličnih podataka je Evropski parlament u aprilu 2016. godine usvojio odluku da EU uz to uvede i dodatne sisteme. Aviokompanije su obavezne da u zajednički sistem unesu podatke o putniku: ime, prezime, broj telefona, način plaćanja avionske karte, broj sedišta u avionu i druge podatke. Na taj način relevantne snage sigurnosti će biti u mogućnosti da na vreme uđu u trag mogućoj opasnoj osobi. Sistem bi se na početku primenjivao na letovima u EU i iz nje. Zemlje članice EU taj sistem mogu primenjivati i za letove unutar EU. Problem je u tome što će sistem biti u funkciji tek od 2018. godine. Osim toga, odgovorni evropski komesar Julian King se pre nekoliko meseci žalio što „22 zemlje članice nemaju gotove planove o ovom sistemu".

Veliki praktični problemi

Kada je reč o Belgiji, nije problem samo sporo uvođenje sistema nego i to što se on odnosi samo na vazdušni saobraćaj. „Nema smisla jedna vrata otvarati, a sva druga ostaviti otvorena", izjavio je za televiziju VDR britanski ministar unutrašnjih poslova Žan Žambon. Belgija je nakon napada na voz „Talis" 2015. godine predložila planove da se na brojnim železničkim stanicama kontrolišu putnici i prtljag. Taj predlog je sa dosta strana odbijen uz obrazloženje da je to veliki posao. Ipak, Belgija sada planira da prikuplja podatke o svim osobama koje prelaze granicu u vozu, autobusu ili na brodu. Belgija trenutno o tome razgovara sa susednim zemljama: Francuskom, Nemačkom i Holandijom. Cilj belgijske vlade je da se podaci prikupljaju širom EU.

Međutim, ova ideja nailazi na malo oduševljenja, pre svega kod željezničkih preduzeća. Zajednica evropskih železničkih i infrastrukturnih preduzeća (CER) je još početkom septembra upozorila da bi sveobuhvatna kontrola u znatnoj meri opteretila železničke kompanije i smanjilo broj putnika.

Kada je reč o Talisu, prikupljanje podataka nije teško jer je rezervacija karte neophodna. Ali, u vozovima Nemačke železnice, koji na primer saobraćaju između Frankfurta i Brisela, to bi bilo drugačije. Na ovoj relaciji se može spontano voziti.

Međutim, ima i zagovornika ovakvih planova. Holandski list „Volkskrant" citira izvore iz Ministarstva pravosuđa u Hagu da vlada premijera Marka Rutea radi na predlogu da putnici vozova i autobusa na međunarodnim linijama prilikom kupovine karata moraju dokazati svoj identitet.

Švedska to već radi

Čak ako Belgija sa svojim predlogom ima ozbiljne namere, postavlja se veliki broj nerešenih pitanja: pre svega, šta je sa automobilskim saobraćajem na koji otpada najveći broj prelazaka granice? Kamere već sada snimaju registarske tablice automobila koji prelaze granicu. Ali, automobil sa mogućim atentatorom pre svega mora biti okarakterisano kao sumnjivo. Kada je reč o napadu u Berlinu, poternica za atentatorom je raspisana 48 sati nakon napada. Dakle, on je imao dovoljno vremena da pobegne preko više granica. Tome još treba dodati da Amri, kao i veliki broj drugih osoba, poseduju falsifikovane pasoše i više identiteta.

Šta se dešava ako neko kontinuirano bude kontrolisan, može se još danas videti: Švedska i Danska već duže od godinu dana zahtevaju registraciju svih osoba koje automobilom, vozom ili brodom prelaze Eresund, tesnac koji razdvaja dansko ostvro Zeland od švedskog kopna. Razlog više za to je bila kontrola izbegličkog talasa prema Švedskoj nego odbrana od terora. Međutim, ekonomski učinak je značajan. Neki od radnika zaposlenih u susednoj zemlji i koji svakodnevno putuju na posao, na kontrolnim mestima čekaju i po nekoliko sati. Jedna grupa ovih ljudi traži finansijsku nadoknadu zbog gubitaka nastalih čekanjem.