Beg iz svoje kože | Mozaik | DW | 09.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

životinjski svet

Beg iz svoje kože

Životinje se u slučaju opasnosti brane, prave mrtve ili izvode diverzije, a najčešće beže. Ali niko ne beži tako impresivno kao madagaskarski gekon koji za sobom ostavlja čitavu krljušt. Predator tako ostaje bez hrane.

Aron Li Ralston, američki planinar, 2003. godine je odsekao sebi ruku džepnim nožićem i tako se spasao sigurne smrti. Ruku mu je priklještila stena u jednom kanjonu u Juti. O tome je snimljen film „127 sati".

Ta taktika preživljavanja je poznata iz životinjskog carstva. Gušteri mogu da izgube rep koji se onda regeneriše, dok morski krastavac na predatora ispaljuje svoje unutrašnje organe. Ali jedna nedavno otkrivena vrsta gekona (spada u familiju guštera) sa Madagaskara kada je napadnuta napušta – svoju kožu. Zapravo krljušt, sličnu onoj kod riba.

Sada su naučnici u onlajn-magazinu za biologiju PeerJ izvestili o tome da madagaskarski ljuspavi gekon – prva vrsta gekona otkrivena još od 1942. godine – u tren oka ostavlja za sobom svoju krljušt. Predator tako ostaje sa ustima punim krljušti, ali bez plena. Ljuspe su za telo životinjice srasle samo na nekoliko mesta, tako da se lako odvajaju.

Istraživači su zato muku mučili da uhvate gekona kako bi istraživali njegova svojstva. Ranije su pokušavali da ga uhvate pregrštima vate, ali čak i u kontaktu sa mekom vatom gekon je odlazio iz svoje kože. „Morali smo da ih uhvatimo bez dodira", objašnjava Markus Šerc sa minhenskog univerziteta Ludvig Maksimilijan. Tako su ga namamili u plastičnu kesu.

Vrsta pronađena u rezervatu Ankarana na severozapadu Madagaskara dobila je ime Geckolepis megapelis. Imaju najveću krljušt koja je do sada otkrivena kod nekog gekona. Teško je u utvrditi koji primerci pripadaju toj vrsti jer se gekoni upravo razlikuju po veličini i izgledu ljuspi. „Noćna mora je utvrđivanje vrste“, kaže Šerc, baš zbog čestih skidanja krljušti.

No ono što najviše zapanjuje jeste brzina kojom se spoljni omotač regeneriše. Samo nekoliko sedmica je potrebno dok čitavo telo ponovo ne bude omotano krupnim krljuštima. Ožiljci ne ostaju, iako se sa ljuspama otkida i deo nežne kože.

Nije još poznato kako se životinje tako brzo regenerišu. To pitanje posebno zanima medicinu: možda se na takvom biološkom procesu mogu bazirati nove metode lečenja ljudi.

hf/fs (dpa)