Beba iz epruvete slavi 30. rođendan | Mozaik | DW | 16.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Beba iz epruvete slavi 30. rođendan

To što je pre 30 godina bila senzacija i izazivalo žustre diskusije danas je rutina. Samo u Nemačkoj se svake godine u proseku vantelesno oplodi 70.000 ženskih ćelija. Spas za parove koji drugačije ne mogu dobiti decu.

Ime: Oliver
Težina: 4.150 grama
Rođen: 16. aprila 1982.

Reč je prvoj bebi iz epruvete u Nemačkoj. Dečak je došao na svet pre 30 godina, carskim rezom, u Univerzitetskoj klinici u Erlangenu. Bio je to senzacionalan događaj koji je izazvao žestoke reakcije u stanovništvu i među stručnjacima, i rasplamsao diskusiju između zagovornika i protivnika vantelesne oplodnje.

Za jedne je to bila revolucionarna metoda, za njih su deca začeta na taj način bila dobrodošla, dok su drugi smatrali da je skandalozno stvarati ljudski život u epruveti. I u stručnim krugovima je profesor Zigfrid Trotno, „otac“ prve bebe iz epruvete, svojim istraživanjem i rezultatima nailazio na snažan otpor.

Sve je odavno rutina

Louise Brown, das erste Retortenbaby der Welt

Luis Braun je rođena 1978. kao prva beba iz epruvete. Na slici je proslava njenog petog rođendana

Danas je oplodnja „in vitro“odavno rutina. U više od 120 centara u Nemačkoj, parovima koji ne mogu da imaju dece pruža se pomoć, a time u većini slučajeva omogućava i toliko željeno roditeljstvo. Kvota uspeha iznosi 30 do 40 odsto, što znači da kod više od 40.000 pokušaja vantelesnog oplođenja godišnje, 10.000 pacijentkinja zatrudni.

Na početku je dobijanje jajne ćelije bilo moguće samo laparoskopijom, hirurškim zahvatom. Tako je nastala i prva nemačka beba iz epruvete. Samo dve godine kasnije, pronađen je novi postupak. „Jednostavnim pristupom, kroz vaginu, uzimane su jajne ćelije“, kaže profesor Tomas Katcorke u razgovoru za DW. On je direktor Centra za reproduktivnu medicinu u Esenu. „Ovaj jednostavni način uzimanja jajne ćelije doveo je do pobede reproduktivne medicine“, kaže Katcorke. U svetu je do sada rođeno oko četiri miliona beba iz epruvete.

Šta se od onda desilo

ARCHIV - Im Biologischen Labor des Zentrums für Reproduktionsmedizin an der Universitätsfrauenklinik in Leipzig ist eine 80- bis 100-fache Vergrößerung der Befruchtung einer Eizelle mit einer Injektionspipette und eine darüber liegende Injektionspipette mit einem Durchmessser von 5 Mikrometer in Originalgröße zu sehen, aufgenommen am 17.03.2011. Weltweit haben nach Expertenschätzungen zwischen 10 und 20 Prozent der Paare Probleme bei der Fortpflanzung. Medizinern stehen heute mehrere Verfahren zur Verfügung, um zu helfen. Weil die Erfolgsaussichten relativ gering sind, sind pro Paar meistens mehrere Versuche nötig. Foto: Waltraud Grubitzsch dpa (zu dpa-Themenpaket «30 Jahre Retortenbaby») +++(c) dpa - Bildfunk+++

Danas rutinski zahvat

Još uvek se jajna ćelija uzima iz tela žene, uz pomoć mikropipete i spermatozoidima vantelesno oplođava. „Metoda se nije promenila“, kaže profesor Ralf Ditrih sa Univerzitetske klinike u Erlangenu. Ali, u međuvremenu je moguće i lečenje ograničenog steriliteta kod muškarca. Ako je broj spermatozoida premali da bi se obavila klasična vantelesna oplodnja, moguće je upotrebiti i samo jedan jedini spermatozoid.

„Ako je poznata nasledna bolest, može se obaviti dodatna terapija, a to je takozvana preimplantaciona dijagnostika“, kaže Ralf Ditrih. Od promene zakona u julu 2011. ona je u određenim slučajevima dozvoljena i u Nemačkoj. Kod rutinske vantelesne oplodnje ne ispituje se da li je embrion nosilac nasledne bolesti.

Pomoć pacijentima bolesnim od raka

Od moderne reproduktivne medicine imaju koristi i mnogi pacijenti oboleli od raka. Često se dešavalo da posle uspešnog lečenja od raka nisu bili sposobni da imaju decu. Naime, dešava se da ovi lekovi trajno oštete jajnike. Danas se tkivo iz ženskih jajnika, može uzeti i zamrznuti. „Potom se ženi izlečenoj od raka može ponovo ubaciti komadić ovarijalnog tkiva“, kaže Ditrih. „Iz toga se razvijaju normalne jajne ćelije i žena može da zatrudni na prirodan način.“ U Erlangenu je zamrznuto tkivo oko 250 žena. U sedam slučajeva je izvršen ovaj transfer. Jedna pacijentkinja je zatrudnela, a njena beba je rođena u Drezdenu. I majka i dete su zdravi.

Autori: Gudrun Hajze / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević