Banke peru pare i nikom ništa | Politika | DW | 27.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

lični stav

Banke peru pare i nikom ništa

Dva biliona sumnjivih dolara je verovatno oprano preko velikih banaka. I šta sad? Gde je javni izliv besa? Gde je pritisak na banke? Ovo se tiče svih nas, piše u svom komentaru glavna urednica DW Manuela Kasper Kleridž.

Dojčebanka u vrh prema sumnjivim transakcijama

Dojčebanka u vrh prema sumnjivim transakcijama

Besna sam. U kakvom to društvo mi živimo kada većina ljudi samo slegne ramenima na vest da su brojne banke transferisale dva biliona dolara nejasnog porekla?

„Nejasno poreklo“ zapravo znači da su verovatno kriminalci oprali prljave pare preko banaka. Među njima mafijaši i kontroverzni oligarsi. Prošlo je nedelju dana otkako su objavljeni takozvani FinCEN dosijei, koje je otkrilo 400 novinara širom sveta.

Tako smo sa zakašnjenjem dobili uvid u mreže kojima teku milijarde. Ali zašto izostaje javni izliv besa? Gde su zahtevi za ostavkama šefova banaka? Umesto toga vidimo da je mnogima svejedno, u stilu: pa ionako se tu ništa ne može promeniti.

U sumnjive poslove su upletene mnoge velike banke poput Dojčebanke, HSBC ili JP Morgana, dakle banke u kojima tekuće račune imaju i mnogi obični ljudi. Te su banke okretale glavu, a sumnjive transakcije prijavljivale ili sa zakašnjenjem ili nikako. Te banke imaju problem sa shvatanjem morala.

I narko-karteli koriste usluge ovih banaka. Pola miliona ljudi u svetu svake godine umre od posledica konzumiranja droga, ali karteli koji prave i rasturaju kokain i heroin čvrsto mogu da računaju na to da će komplikovanim transakcijama u jednom trenutku njihov novac postati čist. Pranje para funkcioniše jer sistem kontrole ne valja.

Te uplate i isplate na kraju koštaju ljudskih života. Zato se ovo tiče nas svih. I zato nešto mora da se promeni.

Naš bankarski sistem nije više u skladu sa vremenom. Želja za profitom je u redu, ali samo ako se on stiče u skladu sa pravilima. U Sjedinjenim Državama već postoji pravilo da banke moraju najkasnije kroz mesec dana da prijave sumnjive transakcije – ali se tog pravila niko ne pridržava. Novinarsko otkriće je pokazalo da banke sumnje na pranje novca u proseku prijavljuju posle bezmalo šest meseci. Malo je reći da sistem ne funkcioniše.

Izgleda da banke baš ne hitaju da obezbede istražiteljima podatke svojih klijenata kako bi olakšale istragu. To mora da se promeni. Javni pritisak na banke mora da bude tako veliki da se osećaju primoranim da momentalno prijavljuju sumnjive pare. Pranje novca ne sme da postane poslovni model koji se toleriše.

Slaba kontrola šteti ekonomiji i svima nama. Kriminalni tokovi novca moraju biti zaustavljeni jer, naposletku, radi se i o našim parama. Dakle, imamo dovoljno razloga da budemo besni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama