Ban Ki Mun nije imao izbora…

List „Frankfurter algemajne cajtung“ donosi tekst naslova "Likvidator":"U stvari je sve bilo drugačije planirano. U predlogu za rešavanje kosovskog pitanja, specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari je suštinski gledano najavio formiranje najveće civilne misije za koju bi bile nadležne UN. Proglašavanjem nezavisnosti su zamisli koje iz Ahtisarijevog plana proizilaze praktično propale, jer jednoj nezavisnoj državi protektorat nije potreban, barem ne onakav kakav su do sada imale UN. Zato je potrebno da na Kosovu vodeću ulogu preuzme EU", piše Frankfurter algemajne cajtung.

Dve definicije statusa

“Frankfurter Algemajne cajtung“ podseća da se u svetu zna za dve definicije statusa Kosova. Za UN, zatim 20 zemalja članica EU i 22 drugih država poput Japana, Kanade, Turske i Australije – Kosovo je nezavisno. Za Rusiju, Kinu, Srbiju i ostale, to je i dalje srpska pokrajina, kao što stoji u poslednjoj Rezoluciji UN o Kosovu iz 1999. godine. Zato generalni sekretar UN Ban Ki Mun nije imao drugu mogućnost nego da EU ponudi da svoju misiju počne pod "okriljem UN".

Time bi sada trebalo da se pozabavi upravo imenovani šef UNMIK-a, italijanski diplomata Lamberto Zanijer. Naslednik nemačkog zvaničnika Joahima Rikera ima zadatak, „ne da ugasi, nego da smanji strukture UNMIK-a“. Ove reforme bi trebalo da budu „prilično radikalne“ u skladu sa novom realnošću, najavio je novi šef UNMIK-a po dolasku u Prištinu.

Zašto Zanijer?

“Frankfurter algemajne cajtung” analizira i zašto je Zanijer izabran za novog šefa misije UN na Kosovu, budući da ovaj diplomata u dosadašnjoj karijeri nije imao nikakve veze sa Balkanom.

Italija je deo tzv. međunarodne petorke koja je zamisao o nezavisnom Kosovu i sprovela u delo. Rim je, međutim, manje tvrdokoran član tog kvinteta, što bi trebalo da spreči dodatno nezadovoljstvo Moskve.

Uprkos tome što se ne bi moglo reći da je region Balkana u potpunosti stabilan, misija Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope je ipak okončana. Poslednji koordinator Pakta, Austrijanac Erhard Busek se u intervju za nemački „Špigel onlajn“ otvoreno zalažio za prosperitet ovog područja i pregovore o članstvu balkanskih zemalja u EU.

„U regionu je privredni rast dostigao nivo od 5 do 10 odsto. U međuvremenu su usvojeni dobri zakoni koji štite ljudska prava, mada se oni još potpuno ne primenjuju. Demokratski izbori su takođe postali normalna stvar. Sve su to dobri rezultati, ako se ima u vidu da "demokratija ovde nije bila kao kod kuće“, kaže Busek u intervju naslovljenom „Pregovori o članstvu umesto gluposti“.

Hrvatska je bila spremnija

Bivši kooridnator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope smatra da su Bugarska i Rumunija prerano primljene u EU i da je Hrvatska bila spremnija za članstvo, od ove dve zemlje. Na pitanje da li su u ovom trenutku samo Makedonija i Hrvatska na sigurnom putu ka članstvu, Busek odgovara da to manje zavisi od samih zemalja regiona, a više od EU.

Erhard Busek naglašava i da će Srbija teško odustati od Kosova i da u tome istorija od pre 600 godina očigledno i dalje igra važnu ulogu. Brisel je potpisavši Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Beogradom izgubio sredstvo pritiska.

„Sa svim državama je neophodno što pre započeti pregovore o članstvu. Time će najvažnija pitanja biti pokrenuta. To bi se moglo nazvati dobrom terapijom i podrazumeva takmičarski duh. Neki će zahteve ispuniti za tri, neki za 20 godina. Problem EU je taj što je ona uvek imala bilateralni pristup prema ovim država, a da pri tome i dalje nema zajedničke, sveobuhvatne strategije “, kaže Busek i dodaje da aktuelna priča o problemu daljeg širenja Unije zbog irskog NE Lisabonskom sporazumu, nije ništa drugo nego vic.