Balkanski problemi se sele u Strazbur

Srbija je od San Marina preuzela predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope. Opredeljenje Srbije za Evropu bez ratova i granica sadržano je u sloganu njenog šestomesečnog predsedavanja „Jedna Evropa, naša Evropa“, rekao je u Strazburu, posle sednice Komiteta, srpski ministar spoljnih poslova Vuk Drašković. Srbija je, prema njegovim rečima, u prioritete svog angažmana na čelu najstarije evropske institucije uvela uglavnom promovisanje ljudskih i građanskih prava ali i borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Drašković se založio da i poslednji optuženi za ratne zločine budu pronađeni, uhapšeni i isporučeni Tribunalu u Hagu iocenio da Srbija to duguje ne samo evropskim načelima prava i pravde već i sebi. Prethodno je generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvsi oštro bio kritikovao Beograd jer nije ni uhapsio ni Haškom sudu predao za genocid optužene Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Ako većina građana Srbije smatra da optuženi za ratne zločine ne treba da budu izvedeni pred sud, Srbija može i da izađe iz Saveta Evrope, ukazao je bio Dejvis. Jedan od osnovih zahteva Beogradu prilikom prijema u Savet bila je puna saradnaj sa Haškim tribunalom. Zbog nedostatka te saradnje Srbija je i dalje pod takozvanim monitoringom što znači da komisije iz Strazbura prate sprovođenje obaveza o ljudskim praviam u ovoj zemlji.

Vuk Drašković sada je isticao da sve manjinske zajednice u Srbiji imaju široka prava a da na pojedinačne ispade netolerancije reaguju i država i javnost. Šef srpske diplomatije ukazivao je na loš položaj Srba na Kosovu i preneo protivljenje Beograda nezavisnosti pokrajine.

Predsedavanje Srbije bilo je neizvesno i kritikovano do poslednjeg trenutka pošto je među zemljama članicama bilo mišljenja da Beogradu treba osporiti ili odložiti to pravo. Razlozi za to bili su i nesaradnja sa Haškim tribunalom ali i najnovija politička kriza u zemlji. U intervjuu za Dojče vele i berlinski stručnjak za Balkan Franc Lotar Altman ukazuje da predsedavanje Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope jeste problem:

“Kao prvo, ministar spoljnih poslova je i u ostavci i pred smenom. Čitava atmosfera u Srbiji posle izbora obeležena je nemogućnošću formiranja vlade. Samo prisustvo Srbije u Savetu Evrope stoga je pod lošim predznakom. A kao drugo, situaciju posebno otežava činjenica da je premijer prigrlio Radikalnu stranku i podržao Tomislava Nikolića za predsednika parlamenta. To je pogotovu u susednim zemljama izazvalo snažne negativne reakcije jer se izražava bojazan da u Srbiji ponovo jača nacionalizam. To je veliki problem za instituciju kakav je Savet Evrope, koja je zasnovana na demokratskim principima i zalaže se za Evropu nacija koje nisu nacionalističke i koje žive jedne sa drugima u miru.”

U Evropskoj uniji su pre nekoliko godina Nemačka i Francuska bile zamenile predviđene termine predsedavanja kako ona ne bi pala u vreme predizbornih kampanja u tim zemljama. Ekspert za Balkan Altman objašnjava zašto do toga u slučaju srpskog predsedništva Savetom Evrope nije došlo:

„Takva ponuda morala da je stigne od Srbije jer je Srbija imala pravo predsedavanja po abecednom redosledu. Moglo se to Srbiji i predložiti ali se nije znalo da će se desiti ovo sa Nikolićem a očekivalo se i da će posle izbora ipak biti formirana vlada. Na kraju više nije bilo vremena pa ni Srbija nije mogla da predloži trako nešto.“

Skoro godinu dana po ozvaničenju nezavisnosti Crna Gora je danas postala 47. punopravna članica Saveta Evrope. Generalni sekretar Dejvis pozvao je Podgoricu da ratifikuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima te podsetio na obaveze koje je zemlja preuzela ulaskom u Savet a koje se tiču i borbe protiv kriminala.