„Balkanska ruta mora da ostane zatvorena“ | Evropa | DW | 01.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Balkanska ruta mora da ostane zatvorena“

Austrija se zalaže za dalje blokiranje „balkanske ruta“ za izbeglice. Šefovi policije balkanskih zemalja u Beču su razgovarali o merama sprečavanja nekontrolisane migracije.

Austrijske vlasti žele biti spremne za eventualne buduće izbegličke talase. Sudeći prema izjavama austrijskog ministra unutrašnjih poslova Volfganga Sobotke, jedna od najvažnijih pretpostavki za to jeste dobra saradnja sa komšijama. On je proteklih nedelja imao nekoliko bilateralnih sastanaka s kolegama iz zemalja na migrantskoj ruti s kojima je razgovarao o borbi protiv ilegalne migracije.

U Beču je Sobotka ugostio italijanskog ministra policije Angelina Alfana, pre toga je bio u Budimpešti gde je razgovarao s mađarskim kolegom Šandorom Pinterom. U četvrtak (30.6.) u Beč je pozvao šefove policija balkanskih zemalja, a samo nekoliko dana ranije, takođe u Beču, sastao se sa šefovima graničnih policija tih država. Na tim sastancima su se, kako se tvrdi, dogovarali predlozi mera s ciljem borbe protiv ilegalne migracije. Neprestano se naglašavalo koliko je važna dobra saradnja između zemalja u regionu.

„Migracijska kretanja preko istočno-balkanske i centralno-balkanske rute i dalje su vrlo zabrinjavajuća. Izuzetno pažljivo moramo da posmatramo te rute, na primer onu preko Bugarske i Rumunije, kao i Bugarske i Srbije“, rekao je Sobotka još nakon susreta s Pintorom u Budimpešti.

„Borba protiv ilegalne migracije“

Österreich Ministertreffen von Ungarn und Österreich

Volfgang Sobotka: Migracijska kretanja i dalje su vrlo zabrinjavajuća

U Beču su u četvrtak boravili ministri unutrašnjih poslova Bugarske, Grčke, Hrvatske, Makedonije, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije, Češke i Mađarske, kao i predstavnici Evropola i Fronteksa. Na sastanku su, kako je kasnije šturo saopšteno, dogovorene policijske mere za „dalji tretman nekontrolisane migracije“.

„Austrija je zbog svog geografskog položaja pogođena i zbog migracije preko zapadno-balkanske rute i zbog sredozemne rute. Bićemo spremni ukoliko dođe do prebacivanja kretanja na rutu preko Bugarske. Protiv nekontrolisane migracije uspešno se možemo boriti samo ako tesno koordiniramo naše policijske mere“, rekao je nakon sastanka Konrad Kogler, generalni direktor za javnu bezbednost u austrijskom MUP-u.

Sastanak ministara policije bila je priprema za sledeću Balkansku izbegličku konferenciju, koju sredinom jula u Beču organizuje MUP Austrije. Ministar Sobotka rekao je da bi na konferenciji trebalo da se „obezbedi da balkanska ruta ostane zatvorena“.

Nove rute još opasnije

Fabris Legeri, šef evropske agencije za kontrolu granica Fronteks, izrazio je zabrinutost „premeštanjem“ izbegličke rute, zbog čega se pod velikim opterećenjem našla Italija. Iz Libije u Italiju trenutno stiže 13 do 14 puta više izbeglica nego iz Turske u Grčku. Na centralnoj sredozemnoj ruti trenutno vlada tako veliki „saobraćaj“ kao nikada do sada.

Sredozemnu rutu koriste pre svih izbeglice iz Zapadne Afrike i sa Roga Afrike. „U Eritreji ljude progone, na vlasti je brutalna diktatura, tim ljudima je potrebna zaštita“, rekao je Legeri. „Iz Senegala, Gambije, Obale slonovače i Nigera mnogi beže od ekonomskih problema. Tamo nemaju perspektivu“. Opasni prelazak Sredozemnog mora ti ljudi započinju u Egiptu, kaže Legeri. Ta zemlja polako se pretvara u novi „hot-spot“.

Nakon sastanka s italijanskim kolegom, austrijski ministar Volfgang Sobotka rekao je da bi Evropa trebalo da obezbedi zaštitu spoljnih granica, i da osnuje izbegličke „hot-spotove“ u Italiji, koji bi zaista funkcionisali. Austrija je spremna da pošalje stručnjake u Italiju, a pomogla bi i u organizaciji „hot-spotova“ na moru. Tako bi ljudi mogli da se registruju već na brodovima, rekao je ministar: „Važno je one kojima zaštita nije treba odmah vratiti u zemlje porekla, a one kojima jeste prebaciti u Italiju i pobrinuti se za njih“.

Dobar posao za krijumčare ljudima

Nakon zatvaranja „balkanske rute“ i sklapanja sporazuma između EU i Turske, broj izbeglica na Balkanu drastično je opao. Ali zbog zatvaranja granica više posla imaju krijumčari ljudima. To potvrđuje i istoričarka Armina Galijaš iz Centra za južnoevropske studije na univerzitetu u Gracu. Ona je pre nekoliko dana bila u Beogradu i sama se na licu mesta uverila kako stvari funkcionišu. „Ljudi nisu nestali, oni su još tu, samo što je njihova situacija sada još gora. U međuvremenu jedva da ima pomoći i podrške za njih, a posao krijumčara cveta. Oni sad zahtevaju i mnogo više novca nego pre“, kaže Galijaš.

Što se tiče odnosa prema nekim političarima na Balkanu tokom izbegličke krize, ova istoričarka smatra da je EU „pomalo licemerna“: „Za mnoge političare na Balkanu EU kaže da su autoritarni i nacionalisti, ali kad takvi političari tu istu EU podržavaju u planovima restriktivne politike prema izbeglicama, onda su oni odjednom vrlo važni partneri“.

Sada i Austrija sa svojim partnerima na Balkanu „kuje“ nove planove za sledeću izbegličku krizu. „Tesna saradnja između naših zemalja na početku ove godine bila je ključ za ponovno uspostavljanje kontrole duž balkanske rute“, rekao je Konrad Kogler iz austrijskog MUP-a nakon jučerašnjeg sastanka u Beču. A upravo taj susret trebalo bi da bude garant da se po tom pitanju i ubuduće ništa neće promeniti