Balkanska ruta: Fronteks uključen u ilegalno proterivanje? | Politika | DW | 07.01.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

migranti

Balkanska ruta: Fronteks uključen u ilegalno proterivanje?

Sve više migranata koji se nalaze u Grčkoj pokušavaju da se preko Albanije prebace do zapadne Evrope. Mnogi tvrde da Fronteks aktivno učestvuje u ilegalnim proterivanjima, takozvanim „pušbekovima“.

Sirijac Ali al Ebrahim ima 22 godine. Iz Manbidša, grada u blizini Alepa pobegao je 2018. Od rata. Grad su tada kontrolisali Kurdi. Kaže da su hteli da ga prisili da učestvuje u brobama.

Al Ebrahim je prvo otišao u Tursku. Kada je stigao u Antakiju, prvi turski grad nakon što je prešao sirijsku granicu, turske vlasti su ga registrovale – i bez navođenja bilo kakvih razloga vratile u Siriju, priča nam ovaj mladić na vrlo dobrom engleskom. Jedna od posledica tog čina je bila da mu je od tog trenutak na rok od pet godina bio zabranjen legalni ulazak u Tursku.

- pročitajte još: Hrvatska nasilno vraća izbeglice sa granice u interesu EU

Svejedno je odlučio da se ponovno pokuša prebaciti u susednu zemlju – ali ovaj put njegov cilj nije bila Turska, nego Grčka. Nekako se uspeo probiti do turske obale Egejskog mora, i čamcem prebaciti na grčko ostrvo Leros, gde je podneo zahtev za dodelom azila. Ali, taj zahtev je odbijen, s obrazloženjem da je Turska sigurna treća zemlja.

Ali al Ebrahim iz Sirije

Ali al Ebrahim iz Sirije

No, on nije smeo nazad u Tursku. A pogotovo se nije mogao i hteo vratiti u Siriju. Grčkim vlastima je sve to bilo svejedno: "Novi grčki premijer Kiriakos Micotakis je jako strog prema migrantima”, objašnjava nam 22-godišnji Sirijac. "I zato sam odlučio da odem u Albaniju.”

Zastava Evropske unije

Ali al Ebrahim tvrdi da je u septembru 2020. s pet drugih osoba autobusom krenuo prema Ionini na severu Grčke. I onda su dalje nastavili pešice prema albanskoj granici. Grčka policija ih nije primetila, kaže.

I dodaje da su ih na albanskoj strani granice zaustavili saradnici Fronteksa, Agencije Evropske unije za zaštitu granica, te ih predali lokalnim vlastima u pograničnom mestu Kakavia. Na naše pitanje kako zna da se radilo o pripadnicima Fronteksa, Al Ebrahim odgovara: "Prepoznao sam ih po trakama na rukavima.” Fronteksovi ljudi na rukavima imaju svetloplave trake (naslovna fotografija) na kojima je zastava EU.

5000 evra za transfer do Austrije

Ali al Ebrahim priča da je s drugim migrantima molio albanske vlasti da im dodele azil, i da su im oni rekli da ne mogu pokrenuti nove zahteve za dodelu azila – zbog pandemije koronavirusa. I onda su ih, kaže, vratili u Grčku, a da pritom nisu obavestili grčke vlasti.

- pročitajte još: Beograd: Izbeglička deca na ulici

Sirijac je više sreće imao prilikom drugog pokušaja prelaska na albansko tlo. Preko Tirane i Kosova uspeo je stići u Srbiju, otkrio je reporterima DW tokom intervjua koji je vođen u jednom izbegličkom kampu kod Sombora, blizu mađarske granice. I sad želi dalje, do Austrije. Ali, „usluge" krijumčara su skupe, kaže: navodno mora da se plati 5.000 evra za transfer do te zemlje.

Zatvor umesto azila

Britanka Houp Bejker je čula mnogo takvih priča. Ona koordinira projekt "Wave Thessaloniki", u Solunu – u okviru projekta migrantima na „Balkanskoj ruti" se pomaže doniranjem hrane, pružanjem medicinske ili pravne pomoći. Solun je dugo vremena bio sigurna luka za migrante, kaže Bejrker za DW, i dodaje da je onda krajem 2019. vlast preuzela nova konzervativna vlada.

Početkom prošle godine na snagu je stupio novi zakon kojim je Grčka znatno pooštrila odnos prema migrantima: „Umesto da osobama koje traže azil daju papire, sada ti ljudi mogu završiti i 18 meseci u zatvoru, a da se njihov slučaj uopšte ni ne proveri", objašnjava Houp Bejker. „Boravak u zatvoru se onda može produžiti za još 18 meseci."

Pušbekovi od strane Fronteksovih ljudi?

Bejker tvrdi da se „pušbekovi”, odnosno ilegalno vraćanje migranata i izbeglica, ne događaju samo direktno na granici, već i u unutrašnjosti. Zbog straha od takvog tretmana, migrant na svom putu prema zapadu Evrope u međuvremenu pokušavaju izbeći susret s grčkim vlastima. Humanitarni radnici kažu da "veći broj pušbekova” uočavaju i na granici između Severne Makedonije i Albanije.

Pritom ima sve više naznaka da u ilegalnom vraćanju učestvuju i saradnici Fronteksa. "Imamo iskaze svedoka koji kažu da službenici pričaju na primer nemački, da nose svetloplave trake s evropskom zastavom”, kaže Houp Bejker.

Fronteks demantuje

Naša sagovornica naglašava kako je teško dokazati da se zaista radi o pušbekovima, razlog je nepregledna situacija na grčkim granicama: „Mi znamo da je Fronteks aktivan u Albaniji", tvrdi Bejker, i dodaje: "Mi znamo da su na reci Marici (na grčko-turskoj granici, prim. red.), mi znamo da se tamo svakodnevno događaju pušbekovi. Neverodostojno je kad neko misli da oni ništa o tome ne znaju ili da nisu u to uključeni.”

Nemački policajci na granici između Grčke i Severne Makedonije u akciji Fronteksa

Nemački policajci na granici između Grčke i Severne Makedonije u akciji Fronteksa

Na upit DW o tim optužbama, portparol Fronteksa je odgovorio: „Fronteks je proverio neke prigovore i nije pronašao verodostojne dokaze koji bi potkrepili te optužbe.” Osim toga, EU agencija za zaštitu granica je „odlučna u nameri da se pridržava najviših standarda u pograničnim kontrolama u okviru naših operacija." Fronteksovi službenici su, tvrdi se nadalje, dužni da poštuju kodeks ponašanja, a tamo u jednom odlomku koji se tiče sprečavanja ilegalnih vraćanja preko granice odnosno poštovanja ljudskih prava, stoji kako se njihovo delovanje „mora odvijati u skladu s Evropskom poveljom o sonovnim ih ljudskim pravima".

Zaštita granica „spolja"

Zašto Fronteks uopšte štiti granicu Evropske unije „spolja”, dakle s albanske teritorije, zemlje koja nije članica Unije? Fronteksov porptarol na naš upit kaže da je cilj „podržati zaštitu granica, zaustaviti iregularne migracije, također i prekogranični kriminal, između ostaloga krijumčarenje ljudi, terorizam i sprečiti moguće rizike i pretnje povezane uz bezbednosna pitanja: „Saradnja sa zemljama zapadnog Balkana je prioritet Fronteksa. Agencija pritom pruža podršku tim zemljama, kako bi u praksi mogli da poštuju standarde EU i primjenjuju uspešne primere koji se tiču upravljanja granicama i bezbednošću.”

Pritom se isplati baciti pogled na drugu, na grčku stranu granice. Dok je vojska i policija sveprisutna na tursko-grčkoj granici, a u nadzoru im pomaže i Fronteks, u brdima i planinama između Grčke i Albanije samo se retko mogu videti ljudi u uniformama. Upravo zbog toga je ova ruta, koja od Grčke vodi prema zapadu Evrope, na glasu kao bezbedna.

Put na Zapad

Brojni migranti iz Soluna zato odlaze do Kastorie, jednog pitoresknog gradića udaljenog oko 30 kilometara od granice s Albanijom. „I od tamo nas policija preuzima iz buseva i vodi do albanske granice”, priča Zakarias u Wawe-centru u Solunu. On je Marokanac, preko Turske je došao u Grčku.

Takve glasine često se šire među migrantima. One uglavnom nemaju nikakve veze s istinom. I svejedno ti muškarci u popodnevnim satima sedaju u autobus koji kreće u pravcu granice, među njima je i 46-godišnji Saleh Rosa, također Marokanac. On je već godinu dana u Grčkoj, u Solunu dugo vremena nije imao stalni stan. „Grčka je dobra zemlja, ali ne mogu ovde živeti”, kaže Saleh Rosa. On želi dalje, prema zapadnoj Evropi – preko Albanije, Kosova, Srbije i Mađarske.

MIgranti pred grčko-albanskom granicom

MIgranti pred grčko-albanskom granicom

Policijske kontrole

Neposredno pre dolaska u Kastoriu policija zaustavlja autobus. Na jednom parkingu čekaju policijska vozila s uniformiranim službenicima. Dva muškarca koji ne nose uniformu ulaze u bus i kažu da su takođe policajci. Ne pokazuju svoje službene iskaznice i ciljano idu prema strancima u autobusu – i onda hapse Saleha, Zakariasa i druge migrante.

Isto veče, negde oko 23:00, migranti nam šalju poruku preko WhatsAppa, odnosno Google-lokaciju na kojoj se nalaze. Tvrde da su ih dva muškarca (koji nisu nosili uniforme) odvezli u jedno mesto udaljeno oko 15 kilometara od albanske granice. Kasnije, prilikom ponovnog susreta u albanskom glavnom gradu Tirani, Saleh Rosa ponavlja svoju verziju priče i naglašava da službenici nisu kontrolisali nikakva dokumenta.

Različite verzije priče

Na upit DW nadležna policijska stanica je potvrdila da policajci zaista kontrolišu na putu, a potvrđena je i egzistencija dvojice muškaraca koje su pomenuli migranti – ona dvojica bez uniforme. Ali, policijska verzija priče se ipak znatno razlikuje od svedočenja migranata iz Maroka: policija je, kako se tvrdi, htela da proveri borave li ti muškarci legalno na tlu Grčke. Nakon što je to provereno, policija ih je ponovno pustila, stoji u odgovoru na naš upit.

Pogledajte video 03:55

Kako izgleda deportacija iz Nemačke?

Po navodima migranata, samo je Saleh Rosa legalno u Grčkoj. Ostali muškarci uopšte nisu registrovani. Otežavajuća okolnost je pritom i činjenica da je trenutno u Grčkoj na snazi odluka o zabrani izlazaka i kretanja, zbog pandemije korona virusa. Samo u iznimnim slučajevima dozvoljeno je kretanje, odnosno prelazak iz jednog u drugi okrug. Dakle, čak i da su migranti imali papire kojima se dokazuje da legalno borave u Grčkoj, oni su morali biti kažnjeni zbog kršenja korona-pravila. Ali, o tome nam policija ništa nije htela da kaže.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android