Balkan – kolateralna šteta na istorijskom samitu EU | Izbor iz štampe | DW | 24.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Balkan – kolateralna šteta na istorijskom samitu EU

Kolateralna šteta, prevara, sramota – to su reči kojima mediji na nemačkom opisuju samit EU-Zapadni Balkan u Briselu. Čak se postavlja i pitanje da li je Balkanu potreban novi rat da bi ušao u Evropsku uniju.

„Putovanjem u Kijev kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi slomili su veliki otpor“ među članicama EU, piše nemački Bild. Članice su „demonstrativno podržale Evropsku komisiju i zahteve iz istočne Evrope da se pošalje signal nade Ukrajini – koja se tako hrabro bori protiv Putinovih osvajača. A tema oko koje su se svađali - države Zapadnog Balkana koje se godinama trude oko prijema i koje se sada osećaju prevarenim.“

-pročitajte još: Evropska unija je razočarala Balkan

List Zidojče cajtung piše o Zapadnom Balkanu kao – direktnoj kolateralnoj šteti odluke EU o davanju statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji: „Naravno, istina je da Ukrajina i Moldavija nikada ne bi tako brzo bile kandidati da nisu bile na čelu rata protiv Rusije. Ali države EU su shvatile da je taj rat usmeren i protiv njih, da je to nastavak bezbrojnih hibridnih napada Rusije na zapadni sistem i opšte dobro u EU, i da status kandidata Ukrajine nije blagonaklon gest u ratu, već čin samoodržanja. Međutim, direktna kolateralna šteta te odluke – zavaravanje država Zapadnog Balkana – pokazuje koliko je ta igra eksplozivna. Ogorčenost i međudržavna rivalstva na Balkanu mogu da eksplodiraju u bilo kom trenutku.“

O tome svedoči i to što je oborena vlada u Bugarskoj, navodi nemački list i nastavlja: „Ako Evropska unija politiku proširenja učini oruđem svoje geopolitike, onda molim, neka to učini ispravno i u skladu sa zajedničkim standardom. Međutim, da je dala obećanja i Balkanu, EU bi ušla u obavezu koju bi (videti gore u tekstu) morala da ispuni iz razloga samoodržanja. Sa statusom kandidata za Ukrajinu, EU sprovodi sopstvenu prekretnicu.“

Zidojče cajtung na kraju konstatuje: „EU više ne gleda prvenstveno na svoju unutrašnju funkcionalnost, i prijem i sve njegove preliminarne faze više ne gleda isključivo kao na proces sazrevanja za daleke zemlje. Ne, ona se okreće ka spolja i sama proaktivno definiše svoju oblast interesovanja. Povećava se odgovornost, a time i rizici. Kalinjingradske tenzije pokazuju da ovo nije birokratska vežba.“

Premijeri Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Dimitar Kovačevski sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na konferenciji za novinare nakon samita u Briselu

Premijeri Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Dimitar Kovačevski sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na konferenciji za novinare nakon samita u Briselu

Samit u senci bugarske blokade

Bukvalno svi mediji na nemačkom koji prate samit EU u Briselu prenose reči albanskog premijera Edija Rame na konferenciji za novinare nakon samita, koji je očigledno najbolje verbalizovao ono što se tamo događalo, a pre svega reakcije zemlja Zapadnog Balkana.

Frankfurter algemajne cajtung tako najpre navodi da je predsednik Saveta EU Šarl Mišel govorio o „odlučujućem trenutku za EU“ i da se radi o „geopolitičkom izboru“. Citira se i nemački kancelar Olaf Šolc koji je samit nazvao istorijskim. Ali, ističući da je samit protekao u senci bugarske blokade evrointegracija Severne Makedonije i Albanije, list iz Frankfurta prenosi svojim čitaocima sledeće:

„Albanski premijer Edi Rama nazvao je bugarsko ponašanje sramotom. Sofija ide na ruku Rusiji. Dublji razlog za blokadu je ’potpuno lažni duh proširenja’, rekao je Rama obraćajući se čitavoj EU. Čak ni rat u Evropi, koji bi mogao da postane globalna katastrofa, nije bio u stanju da povrati njihovo jedinstvo.“

-pročitajte još: Knaus: Nemačka više nije motor evropskih integracija

List Nordvest cajtung u svom komentaru odnos prema Zapadnom Balkanu opisuje kao „nedostojni teatar“ i zaključuje: „Ako EU nastavi da se ponaša tako nemarno, ona rizikuje da izgubi te strateški važne zemlje u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.“

Glavna i sporedna bina

Noje cirher cajtung takođe citira Ramu, ali deo izjave u kojoj je on govorio o „impotenciji 26 članica EU“. Oštar komentar tog švajcarskog lista počinje ovako: ,„Samit o proširenju EU u Briselu imao je glavnu i sporednu binu. Na glavnoj sceni raspoloženje je bilo ozbiljno i pomalo patetično: Ukrajina i Moldavija su u četvrtak dobile status kandidata. Jednog dana, ko zna kad, te dve zemlje mogu postati članice Unije. To je bila ispravna odluka, iako to danas nije ništa više od znaka gde se nalazi EU u ratu Rusije protiv Ukrajine.“

„Na sporednoj bini su se okupili predstavnici šest država Zapadnog Balkana: Atmosfera je tamo bila izuzetno loša. I ovde se komad zvao ’Proširenje Unije’ – ali se on već igra predugo.“

List podseća da je, posle tragedije jugoslovenskih ratova, „na koje je EU gledala bespomoćno i uglavnom ravnodušno“, na samitu u Solunu 2003. trebalo da se otvori novo poglavlje. Unija je tada iznela izglede za članstvo jugoslovenskim državama-naslednicama i Albaniji. Slovenija se pridružila 2004, Hrvatska 2013. – i to je bio kraj.

„Države-članice uvek pronalaze izgovore da blokiraju čak i male korake napred. To najviše zabrinjava u slučaju Makedonije“, piše Noje cirher cajtung i navodi da je ta zemlja, „zahvaljujući pametnom rukovodstvu, ostala van jugoslovenskih ratova i sprečila građanski rat 2001.“ Kandidat je od 2005. „Otada je ucenjivana od strane članica EU, prvo Grčke, a sada Bugarske.“

Švajcarski list ukazuje da je komesar za proširenje EU Oliver Varhelji, (na Tviteru) opisao bugarsku ucenu kao ’ozbiljnu primedbu’.

„To ne znači ništa drugo osim da Severna Makedonija mora da usvoji bugarski pogled na istoriju, ako želi da se približi Uniji. To je Putinov recept za ophođenje sa komšijama – samo elegantniji, jer nema tenkova.“

„A pošto je Komisija odlučila (s dobrim razlogom) da pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom započne istovremeno, sada su i Albanci ’taoci Bugara’“

Možda još oštrija je kritika u vezi s Bosnom i Hercegovinom „koja, za razliku od Ukrajine nije u ratu, već je u miru već 27 godina“, i koja čak nije dobila ni status kandidata. „Da li je možda potreban novi balkanski rat da se to promeni?“

„S time bi sada trebalo da se prestane. Evropskoj uniji je potreban novi početak kada se radi o proširenju. Da bi to uradila, ona mora da razvije diferencirano članstvo kako bi uključila države koje trenutno nisu pogodne za puno pristupanje, ali su geopolitički važne. To uključuje države na Zapadnom Balkanu, kao i Moldaviju i Ukrajinu“, ukazuje Noje cirher cajtung i na kraju zaključuje:

„Ostaje samo da se nadamo da su one dve države koje su bile na glavnoj bini bacile dug i trezven pogled na sporednu binu, jer ono što se tamo dogodilo može biti njihova budućnost.“

Priredila: Dijana Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.