Bajram u miru, ali skromno

Novi domovi nikli su iz ruševina, dobrosusedski odnosi su ponovno izgrađeni. Zajednička tema koja preovlađuje i ovih prazničnih dana je kako u nerazvijenoj zemlji i vrlo često nepovoljnom ekonomskom okruženju, poštenim i vrednim radom, osigurati dobar život svojim porodicama. Almir Korać otac je petoro dece i predsednik Udruženja poljoprivrednika. U svoj dom na Bivoljem brdu u opštini Čapljina vratio se 1998. On i njegova porodica su takoreći svojim rukama ponovno podigli dom, napravili farmu i danas za život zarađuju baveći se poljoprivredom i stočarstvom."Bajram se s radošću čeka, ali ipak to nije kao što je bilo nekada. Velika je ekonomska nesigurnost, a naše zdravo povrće i voće ne možemo prodati zbog uvoza. Uzalud radimo. Bajram nama znači veselje, ali mnogi Bošnjaci, ali i ne samo Bošnjaci, nisu previše radosni životom u BiH", kaže Korać za DW.

Dok govori o ponižavajuće niskim cenama prispelog povrća, malverzacijama otkupljivača i nerazumevanju države i vlasti, zaključuje: "Nisu nama problem ni Hrvati ni Srbi kao ni stalno nametani međunacionalni sukobi. Ovde je teško svakom čoveku koji želi pošteno živeti i raditi. Bajram nije svečan ako se ne mogu prirediti svečana jela i kolači. A puno je onih koji nemaju novca, iako rade".

U Čapljini Hrvati i Bošnjaci zajedno dočekuju Bajram

U Višićima, mestu između Čapljine i Metkovića, takođe se dočekuje Bajram. Meštani Bošnjaci, njih oko 400, čini 15 posto stanovništva ovog mesta. Poslednje dane ramazanskog posta provode vredno radeći na svojim njivama, brinući se o krompirima, breskvama, paradajzu, krastavcima, lubenicama...

Tako je i u porodici Natka Bitange. Predvečerje Bajrama dobro je došlo za redovno druženje sa susedima Hrvatima, Perom Previšićem i Emilom Karamatičem u obližnjem, mesnom kafiću. Prebiru se političke i životne teme.

"Ovo je naš najveći praznik, kao kod Hrvata Božić. Žene pripremaju kolače i bogatu trpezu oko koje će se okupiti cela uža, a i šira porodica. Drugi dan Bajrama obilazimo naša mezarja (groblja) kako bi se prisetili naših preminulih i za njih pomolili", kaže Natko za DW. Na pitanje dolaze li čestitke i od suseda Hrvata odgovara: "Naravno. Oni nama za Uskrs donose pisanice, za Božić kolače. Nema tu 'mi' ili 'oni'. Zajedno živimo i pomažemo se. Nema nam druge". Njegovi susedi, Previšić i Karamatić, komentarišu: "Evo, mi sada čekamo Bajram, kao što čekamo i Božić. Slobodno to tako napišite".Nadu vernicima u čapljinskom mestu Višići daje i novi, mladi imam Ibrica Kurtović. "Mesec posta ramazan je prošao, a nakon njega, odricanja od hrane i pića i promišljanja i molitvi mirni, duhovno pročišćeni i radosni čekamo Bajram. Sretni smo što ga slavimo u svojim čistim domovima, u miru sa svojim susedima i zajedništvu porodice", kaže ovaj imam. On se u Višiće s porodicom doselio iz Mostara i time još više zadobio poverenje svojih vernika.

Džamija u Višićima nalazi se uz glavnu ulicu, te imamu stalno trube i pozdravljaju ga meštani i Hrvati i Bošnjaci. "Uistinu vladaju dobrosusedski odnosi, ali mi je žao što se ne prepoznaje potencijal jer u našoj zajednici živi 100 mladih ljudi koje treba zadržati kako bi i sledeće godine slavili Bajram u Višićima, a ne u inostranstvu. Nadam se tome", zaključuje imam Kurtović.