Bajkonur polako propada | Mozaik | DW | 11.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Osvajanje svemira

Bajkonur polako propada

Bajkonur je nekada bio ponos Sovjetskog Saveza - i noćna mora za Zapad koji čak nije niti znao, gde se tačno nalazi. Odande je Jurij Gagarin krenuo u svemir. Rakete još uvek poleću, ali kako se čini, neće još dugo...

Marija Jarockaja je jedna od malobrojnih koja se još seća svih razdoblja sovjetskog puta u svemir. Ima 83 godine i lično je učestvovala u tom razvoju. "Kad sam došla ovde, bilo mi je 23 godine. I prvo što sam videla je bila stepa, stepa... Gde god pogledate, samo stepa."

Tek nešto više od godinu dana ranije su vojni inženjeri bili počeli da tu grade grad - prvo je nosio ime Lenjinsk. Sve je tu bila najstroža tajna. Naravno da je prioritet bio - izgraditi sve što je bilo potrebno za raketni program - stanovnici su bili manje važni. "Nije bilo prodavnica, čak ni sauna", žali se Marija.

Ona je radila u sovjetskom raketnom programu još i pre nego što je izgrađen Bajkonur. Nedaleko od tadašnjeg Staljingrada, današnjeg Volgograda, takođe je postojao tajni grad, Kapi Jar gde se eksperimentisalo još pre Drugog svetskog rata. Tamo je počela školovanje za raketnu tehničarku, ali rakete su postale sve veće - i trebalo je izgraditi novi "kosmodrom".

Jurij Gagarin

Mariju smo sreli u oronulom restoranu u centru Bajkonura. U društvu je Viktora Kulepjotova koji joj je zapravo bio šef dok je radila. Spremno potvrđuje njene zasluge: "Marija je računala putanje raketa. Izračunala je putanje i za Sputnjik i za Jurija Gagarina!"

Na pomen Jurija Gagarina ona priznaje: "Ja uopšte nisam znala da u toj raketi sedi čovek. To sam saznala tek kasnije, preko radija i jedva sam mogla da poverujemi. Ali jedva mogu i opisati koliko smo svi bili ponosni!"

Naravno da su zaslužni obasipani odlikovanjima i medaljama što je bila uteha za potpunu tajnost. Oboje se još dobro sećaju američkih špijunskih aviona koji su panično pokušali otkriti šta može i šta smera Sovjetski Savez. Oni ni svojoj najbližoj rodbini nisu smeli otkriti, gde uopšte rade, a šta rade - to nisu smeli reći ni kolegama na poslu.

Ti dani slave su već odavno prohujali u Bajkonuru. Još uvek odande kreću rakete, nedavno je odande krenula tročlana posada na međunarodnu svemirsku postaju ISS. Ali mnoge zgrade stoje prazne, polupanih prozora i s pukotinama u betonu. Od 15 lansirnih rampi je još samo pet aktivno - uključujući i Rampu 1 odakle je u orbitu krenuo i Jurij Gagarin.

Visoka tehnologija i kameno doba

Ali Bajkonur je za Rusiju postao problem - jer se nalazi u Kazahstanu i Rusija je sporazumom iz 1994. iznajmila to područje od Kazahstana za 115 miliona dolara godišnje, a ugovor važi do 2050. Već sa raspadom Sovjetskog Saveza su stanovnici Bajkonura počeli odlaziti i ostalo je samo polovina od 100 000 stanovnika.

Opet jedna gigantska raketa napušta halu gde je bila sklopljena i polagano po šinama kreće prema lansirnoj rampi. Pre lansiranja, sada redovno dolazi pravoslavni pop na blagoslov rakete i još uvek ima novinara i kamera koje prate ovaj izuzetni događaj. Ali u samom Bajkonuru se dešava da nestaje struje, vode ili gasa, a život nije lak i zato što još uvek postoje oštre kontrole, ko to ulazi i ko izlazi iz Bajkonura, kaže nam portparolka grada Jelena Mitrofanova.

Jer Rusija u međuvremenu gradi drugu lansirnu stanicu za svoje rakete, Vostočni (Istočna). Prva raketa je usošno lansirana 27.4.2016. Tehnički je idealno da lansirna rampa što bliže Ekvatoru i zato je svojevremeno izabran Bajkonur. Novi kosmodrom se nalazi na mestu koje je sada najjužnije na području Rusije. A to je mnogo dalje na istoku, oko 5.000 kilometara od Bajkonura, gotovo na granici Rusije i Kine.

Stepa se vraća...

Marija Jarockaja i Viktor Kulepjotov nemaju iluzija: "Kad u Vostočniju počne lansiranje istih raketa kao i ovde, onda će pre ili kasnije zatvoriti Bajkonur. Onda će tu ljudi ostati bez posla." Doduše, tek 2023. je planirano da iz te nove stanice krenu i rakete s posadom, ali je svima jasno šta čeka legendarno mesto sovjetskog istraživanja svemira.

Zato mladi odlaze iz Bajkonura. Mihailu je 17 i kaže nam kako bi "želeo da razvija rakete". Ponosno nam pokazuje model rakete Sojuz koji je sam napravio. "Želim u Sankt Peterburgu da studiram raketno inženjerstvo." Da li misli da će se onda vratiti ovde, u Bajkonur? "Ja bih hteo, ali videćemo na kom kosmodromu ću završiti."

Ako Mihail uspe u svom životnom planu, ipak je verovatnije da će završiti u Vostočniju. A Bajkonur će nakon nekog vremena opet progutati stepa.

Tomas Kerbel, dpa