Bajden donosi „Američki plan spasa“

Paket pomoći koji je stupio na snagu potpisom američkog predsednika Džozefa Bajdena težak je 1,9 biliona američkih dolara (1,6 biliona evra). To je jedan od najvećih konjukturnih programa svih vremena.

„Američki plan spasa“ bi, prema Bajdenovim rečima, trebalo da zemlji ponovo uspravi kičmu. „Radno stanovništvo i srednja klasa“, rekao je, „time dobijaju fer šansu“.

Posle Senata u sredu je i Predstavnički dom odobrio zakon. Bajden je prvobitno nameravao da potpiše zakon u petak, ali je to ipak učinio dan ranije.

-pročitajte još: „Promena je bitna, ali Bajden nema čarobni štapić”

Gigantski paket pomoći

Sa jedne strane, paket bi trebalo da podstakne ekonomiju i u stanovništvu sanira ekonomske posledice pandemije. S druge strane, veliki deo paketa biće usmeren na direktnu borbu protiv pandemije – u vakcinaciju, u proizvodnju vakcina i testova. Tako bi se ubrzala zaštita što većeg broja Amerikanaca, a time bi se opet uspostavila i ekonomska i privatna normalna svakodnevica.

Između ostalog, predviđeno je da milioni Amerikanaca dobiju ček u vrednosti od 1.400 dolara. Samo to će državu koštati 400 milijardi dolara. Namera je da se poveća potrošnja, koja je noseći stub američke konjukture.

Osim toga, predviđena je novčana pomoć za savezne države, opštine, škole i vrtiće. Porodice sa decom i ljudi sa niskim primanjima će dobiti poreske olakšice. Pomoć za nezaposlene koja sada iznosi 300 dolara, od septembra će biti povećana. Predviđeno je da se milijarde dolara potroše na vakcine i testove kao i na bezbedno ponovno otvaranje škola i firmi koje su zapale u krizu. Američke savezne države i opštine će dobiti 350 milijardi dolara za saniranje posledica pandemije.

Republikanci do poslednjeg časa protiv

Opozicioni Republikanci kritikovali su paket pomoći kao preskup i nedovoljno fokusiran. U Predstavničkom domu Kongresa oni su bez izuzetka glasali protiv paketa. Glasanje je bilo neophodno, jer je paket pretrpeo promene u gornjem kongresnom domu, Senatu.

Već prošle godine Sjedinjene Američke Države donele su više velikih paketa pomoći u borbi protiv pandemije. Najveći je iznosio 2,2 biliona evra, i time je postao do tada najveći paket pomoći u istoriji zemlje.

U Sjedinjenim Američkim Državama je do sada umrlo 530.000 ljudi od posledica zaražavanja korona-virusom. Amerika je prema tim podacima najteže pogođena zemlja u svetu. Prethodnih nedelja znatno je opao broj novih infekcija i smrtnih ishoda. Vakcinacija brzo napreduje.

Bajden ohrabruje naciju

Predsednik Bajden se u četvrtak u 20 časova posredstvom televizije obratio naciji (po srednjoevropskom vremenu dva ujutru). Povod je bio godinu dana otkako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju.

Bajden je rekao da je svojih prvih 50 dana kao predsednik imao uspeha u borbi protiv pandemije. Obećao je da će svi odrasli Amerikanci do prvog maja imati dozvolu da se vakcinišu. Osim toga, već će narednih dana biti ispunjeno njegovo obećanje koje je dao za prvih 100 dana predsednikovanja – da će 100 miliona građana biti vakcinisani.

Bajden je pozvao svoje sunarodnike da zajedno prođu kroz teška vremena i rekao da njegova vlada čini sve kako bi se što pre otklonile posledice pandemije. Naveo je i dobre primere koncerna „Džonson i Džonson“ i „Merk“. Oni su konkurenti, ali su se na dobrobit američkog naroda udružili da bi što pre proizveli što više doza vakcine.

Bajden je najavio da će sa svojom zamenicom Kamalom Haris i drugim visokim predstavnicima vlade proputovati više saveznih država, kako bi se na terenu uverio da li „Američki plan spasa“ funkcioniše.

Pozitivni efekti i za Evropu

Prema proračunima Instituta za tržišnu ekonomiju Fondacije Hans Bekler, ovaj paket bi mogao dati krila i nemačkoj ekonomiji. Nemačka bi mogla da profitira na osnovu povećanja izvoza u SAD, kaže se u analizi ovog Instituta koji radi u sklopu fondacije nemačkih sindikata. Bruto nacionalni proizvod (BNP) bi mogao u Nemačkoj dodatno da poraste za 0,3 odsto u ovoj i 0,1 odsto u sledećoj godinu. A BNP bi u Sjedinjenim Američkim Državama ove godine porastao za 2,9 odsto, dok bi 2022. porastao i za tri procenta.

To bi bio rast američke privrede koji nije zabeležen od osamdesetih godina prošlog veka. Osim Nemačke, od veće američke potražnje bi profitirale i ostale članice Evropske unije.

U evrozoni bi rast ove godine bio veći za 0,3 odsto, a sledeće godine 0,2 odsto. Prema ovoj analizi, američki paket pomoći ne donosi sa sobom opasnost znatnijeg povećanja inflacije.

mak/bru/dd (rtr, afp, dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android